Београд: Школе јахања и значајни инфраструктурни пројекти обележавају рад Београдског хиподрома

Извор: Викиновости


30. јул 2011.
Београд/ Србија

Наставак програма бесплатне школе јахање за ученике током распуста, редовни програми рекреације и рехабилитације за особе са физичким и менталним поремећајима, али и значајни инфраструктурни пројекти обележавају последњу етапу у раду Јавног предузећа „Хиподром Београд”. Програми бесплатне школе јахања за школарце током зимског и летњег распуста, под покровитељством Секретаријата за спорт и омладину града Београда, одржани су и ове сезоне у трајању од две седмице, истакао је директор тог јавног предузећа Борис Ивковић. – Током овог летњег распуста имали смо одличан одзив у школи јахања, кроз коју је прошло више од 70 ученика, подељених у неколико група. Полазници су током курса од десет часова били су у прилици да науче правилно прилажење коњу, храњење и опремање тих племенитих животиња, као и да се самостално попну и направе неколико кругова по предвиђеном простору – навео је Ивковић Он је за Беоинфо најавио могућност да се адаптацијом мањежа за тренинге, набавком неколико сопствених коња, који се сада изнајмљују, од јесени омогући одржавање школе јахања током већег дела године. – Идеја је да од јесени за ове потребе обезбедимо сопствене коње и изградимо штале за њихов смештај, који ће нам несумњиво олакшати овај програм, али и развој програма хипорехабилитације и других облика помоћи нашим корисницима. Пројекат „на леђима коња” покренут је прошле године за особе са озбиљним дијагнозама, попут церебралне парализе, аутизма или неког другог психичког или телесног инвалидитета, под стручним надзором лекара, дефектолога и инструктора јахања – истакао је директор „Хиподрома”. Он је подсетио да је Београдски хиподром учествовао у формирању Српског савеза за рехабилитацију, који прописује програме, иначе акредитоване у Министарству за рад и социјалну политику, стандарде и стручност за њихово спровођење.– Када говоримо о летњим програмима на хиподрому, сваке среде се одржава програм рекреације за особе са инвалидитетом у сарадњи са Градским удружењем спортиста инвалида. На тај начим желимо да тим људима, обликом инклузије, омогућимо неки вид спортске активности. Иначе, ван редовних програма, хиподром свакодневно посећују деца из Београда и унутрашњости, малишани из установа са посебним потребама или без родитељског старања, за које се организују мали програми са коњима – додао је Ивковић. Он је указао да се ове године, после више од три деценије, на „Царевој ћуприји” одвијају озбиљни инвестициони радови, па се тако у паузи актуелне тркачке сезоне замењује комплетна ограда око стазе, познатија као баријера.– Нова баријера, како би задовољила светске стандарде, поставља се од ПВЦ материјала, јер је због своје еластичности најмање рискантна за тркачка грла. Такође не треба занемарити ни естетски моменат, јер хиподроми са баријерама које не рђају и не мењају облик, неупоредиво лепше изгледају. Такође, после више деценија објекат је добио нови дигитализовани семафор, који ће олакшати праћење трка, док се у наредном периоду очекује постављање и нове спољне ограде и почетак ревитализације централне трибине – најавио је Ивковић. Он је подсетио да је постојећа трибина је у функцији, али да није покривена.– Наш је циљ да у догледно време санирамо и покријемо ту трибину, док је неко трајно решење изградња нове централне ложе, која ће београдски коњички храм сврстати у ред модерних европских хиподрома, попут бечког или загребачког – указао је директор тог јавног предузећа. Хиподром ће током наредне године из два бунара, која су већ ископана, обезбедити себи техничку воду за одржавање стаза, као и вишемилионску уштеду. – Покретањем сопственог система за наводњавање тркачких стаза, за шта је средства обезбедио град Београд, уштедећемо на годишњем нивоу и до два милиона динара. Набавком пумпи и адекватних резервоара, техничка вода из два бунара са дубине од 30 метара користиће се на хиподрому, а вода из градског водовода биће адекватније употребљена – истакао је директор најстаријег спортског објекта у Београду.

Извор[уреди]