Београд: Представљен програм психолошко-едукативних радионица „Ја умем и хоћу боље”
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
6. октобар 2009.
Београд/ Србија
Програм психолошко-едукативних радионица „Ја умем и хоћу боље – вредности, ставови и промена понашања” представљен је данас у Старом двору. Овај програм ненасилне комуникације и вршњачке толеранције међу децом реализовали су Пријатељи деце Београда, а осмишљен је тако да ученицима нуди низ техника за овладавање вештинама и начинима реаговања који представљају алтернативу насиљу и овладавање техникама толерантног и конструктивног решавања конфликата. Презентацији резултата програма присуствовала је помоћница градоначелника Београда Радмила Хрустановић.
– Старати се о деци, усмерити их, преузети одговорност за оно што им се дешава најважнија је ствар на свету. Родитељи према деци имају све обавезе, а деца њима ништа не дугују, осим да оно што су научила од родитеља врате својој деци. Град свакога дана одговорно предузима многе активности усмерене према деци и омладини. Кроз прихватилиште за децу и омладину годишње прође око 600 деце, финансира се и на други начин помаже рад Сигурне женске куће, финансирају се програми и пројекти разних других помоћи. Важно је да о томе разговарамо, да се примењују закони, да они који запусте своју децу за то и одговарају. Обавеза свих нас је да видимо и чујемо ако неко пати и да децу извучемо из траума у којима су одрастала, да бисмо их сачували за будућност – рекла је Радмила Хрустановић.
Програм „Ја умем и хоћу боље” реализован је у оквиру Дечје недеље, покровитељ је Секретаријат за образовање града Београда, а у њему су учествовала деца седмих и осмих разреда из пет београдских школа.
Истраживање у 54 основне школе у Србији, које је спровео Институт за психологију Филозофског факултета у Београду, показало је да је код нас насиље драматично раширено. Најзаступљенији су облици вербалног насиља – вређање и давање погрдних имена, затим социјално и психолошко насиље – исмевање, оговарање, ширење лажи, док је физичко насиље на трећем месту по учесталости. Насиљу су подједнако склони и дечаци и девојчице, с тим што они више испољавају физичко, а оне социјално насиље. Скоро једна трећина ученика основних школа је бар једном доживела неку врсту физичког или вербалног насиља.