Beograd: Predstavljen program psihološko-edukativnih radionica „Ja umem i hoću bolje”
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
6. oktobar 2009.
Beograd/ Srbija
Program psihološko-edukativnih radionica „Ja umem i hoću bolje – vrednosti, stavovi i promena ponašanja” predstavljen je danas u Starom dvoru. Ovaj program nenasilne komunikacije i vršnjačke tolerancije među decom realizovali su Prijatelji dece Beograda, a osmišljen je tako da učenicima nudi niz tehnika za ovladavanje veštinama i načinima reagovanja koji predstavljaju alternativu nasilju i ovladavanje tehnikama tolerantnog i konstruktivnog rešavanja konflikata. Prezentaciji rezultata programa prisustvovala je pomoćnica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović.
– Starati se o deci, usmeriti ih, preuzeti odgovornost za ono što im se dešava najvažnija je stvar na svetu. Roditelji prema deci imaju sve obaveze, a deca njima ništa ne duguju, osim da ono što su naučila od roditelja vrate svojoj deci. Grad svakoga dana odgovorno preduzima mnoge aktivnosti usmerene prema deci i omladini. Kroz prihvatilište za decu i omladinu godišnje prođe oko 600 dece, finansira se i na drugi način pomaže rad Sigurne ženske kuće, finansiraju se programi i projekti raznih drugih pomoći. Važno je da o tome razgovaramo, da se primenjuju zakoni, da oni koji zapuste svoju decu za to i odgovaraju. Obaveza svih nas je da vidimo i čujemo ako neko pati i da decu izvučemo iz trauma u kojima su odrastala, da bismo ih sačuvali za budućnost – rekla je Radmila Hrustanović.
Program „Ja umem i hoću bolje” realizovan je u okviru Dečje nedelje, pokrovitelj je Sekretarijat za obrazovanje grada Beograda, a u njemu su učestvovala deca sedmih i osmih razreda iz pet beogradskih škola.
Istraživanje u 54 osnovne škole u Srbiji, koje je sproveo Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pokazalo je da je kod nas nasilje dramatično rašireno. Najzastupljeniji su oblici verbalnog nasilja – vređanje i davanje pogrdnih imena, zatim socijalno i psihološko nasilje – ismevanje, ogovaranje, širenje laži, dok je fizičko nasilje na trećem mestu po učestalosti. Nasilju su podjednako skloni i dečaci i devojčice, s tim što oni više ispoljavaju fizičko, a one socijalno nasilje. Skoro jedna trećina učenika osnovnih škola je bar jednom doživela neku vrstu fizičkog ili verbalnog nasilja.