Београд: Одржана комеморација поводом смрти Моме Капора

Извор: Викиновости

5. март 2010.
Београд/ Србија

У Старом двору данас је одржана комеморација поводом смрти нашег познатог писца Моме Капора. У присуству великог броја поштовалаца, пријатеља и родбине од Моме Капора опростили су се градоначелник Београда Драган Ђилас, писци Добрица Ћосић и Рајко Петров Ного, сликар Милош Шобајић, глумица Рада Ђурчин и новинар Веселин Симоновић.

– Момо Капор био је најбеоградскији писац, сликар, хроничар, новинар. Београд је Моми Капору био центар света. Својим стваралаштвом и животом он је кројио дух овог града, давао му је енергију и шарм. У Београду је волео све, и оно што је требало волети и оно што није. Писао је о београдском духу, небу, ветровима, београдским лепотицама, кафанама, малим и великим људима, славама, Каленић пијаци. На својим сликама Момо нам је откривао скривене кутке Београда и његове заборављене обичаје. Аду Циганлију открио је пре педесет година, оживео је Скадарлију, био је светски путник, али је увек куповао повратну карту. Момине књиге биле су најлепше разгледнице Београда, а он сам постао је један од симобола нашег града. Због тога ће град Београд на Ади Циганлији поставити спомен-обележје Моми Капору – рекао је градоначелник Драган Ђилас.

Опраштајући се од Моме Капора, Добрица Ћосић је рекао да нема никога ко на српском језику чита а да није прочитао неко дело Моме Капора.

– Нема девојке која није одрастала уз „Дневник једне Ане”, нити младића које књиге „Фолиранти” и „Провинцијалац” нису училе да постану Београђани. Нема ничег живог и занимљивог у Београду и свету а да га Момо Капор чаробњачком лакоћом и мајсторском приповедачком вештином није испричао и описао. Оно што му није стало у причу, стало је у слику. У Србији за сада постоје само два града који имају своје писце, за Врање је то Бора Станковић, а за Београд је то Момо Капор – рекао је Добрица Ћосић.

Комеморацији су присуствовали и министар културе Небојша Брадић, помоћница градоначелника Радмила Хрустановић, писци Игор Мандић, Матија Бећковић и друге угледне личности.

Извор[уреди]