Београд: Беоинфо тема: Како се хране деца у београдским вртићима
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
22. новембар 2010.
Београд/ Србија
Близу 700 запослених нутрициониста, кувара, помоћника, сервирки, магационера и достављача, свакодневно брине о правилној исхрани 59.000 најмлађих Београђана, који похађају престоничке вртиће и јасле. На територији града налазе се 44 централне кухиње за припремање комплетних оброка за малишане, а у склопу градње нових вртића своје централне кухиње добиле су општине Чукарица и Гроцка. Нова и засебна кухиња у Младеновцу од 1.500 квадрата тренутно се опрема неопходним намештајем и апаратима, а за месец дана почеће изградња прве такве кухиње на Савском венцу. Обе су наменски грађене и опремљене по Хасап методу, ригорозном систему контроле процеса производње и дистрибуције прехрамбених произода.Како због све бржег начина живота, родитељи не стижу да увек припреме здраве оброке, градски вртићи уједно важе и за коректоре неправилне исхране. Нутриционисти се залажу да деца кроз минимум три оброка, која поједу у вртићу, морају да унесу намирнице из свих седам група. Ту спадају: житарице, млеко и млечни производи, месо и месне прерађевине, масоноће, поврће, воће, шећери.– Комисија за унапређење исхране Секретаријата за дечју заштиту формирана је 2004. године и њу чине лекари, медицинске сестре, нутриционисти-дијететичари и виши санитарни техничари. Комисија једном годишње разматра, обогаћује и усваја јединствену листу од око 110 различитих намирница од којих се састављају јеловници по предшколским установама. У планирању исхране деце, већ неколико година се успешно користи софтверски програм за обрачун садржаја и састава дечјих оброка који тачно израчунава енергетску вредност и износ беланчевина, животињских и биљних масти, минерала, гвожђа, витамина у сваком рецепту и он мора да буде у нормама за одређени узраст детета – објашњава за Беоинфо Љиљана Јовчић, градска секретарка за дечју заштиту и додаје да се узорци свих припремљених оброка чувају 72 сата и подлежу лабораторијском испитивању у Градском заводу за јавно здравље.Поменута Комисија такође је заузела став да све намирнице које улазе у предшколске установе морају имати неопходне атесте о безбедности хране и не могу бити старије од половине рока употребе намирница. Такође, у кухињама није дозвољено да се укрштају путеви чистог и прљавог посуђа, здравље запослених се потврђује редовним и вандредним прегледима и узимањем брисева. А да храна коју једу деца не буде само енергетски високо вредна, него и пријемчива за око, брину се нутриционисти. Весна Зечевић, већ 15 година саставља маштовите и здраве јеловнике за децу са Старог града. Тако ће они сутра за доручак добити јогурт и интегралне штапиће са сиром и сусамом. У 10 сати ће појести воће, за ужину жито са медом, орасима и пшеничним клицама, а за ручак чорбу са овсеним пахуљицама, печени батак и динстану шаргарепу. Весна је пронашла начин како да децу приволи кељу, који запече са мешаним месом и поврћем, а предшколци једу све од панираних ослића и пилетине, до пасуља, грилованих тиквица и бланшираних цветова брокула. – Наш задатак је да штитимо децу и у овом послу нема компромиса. Наши јеловници су јавни и налазе се на огласним таблама свих вртића, тако да родитељи могу да виде шта ће у току недеље јести њихова малишани. Апелујем на родитеље да ујутру не хране децу кифлама из сумњивих пекара и да избегавају медијски популаризовану храну, јер су пецива и доручак који добијају у вртићима далеко здравији и хигијенски апсолутно исправни. У вртићима углавном и немамо гојазну децу, али је у школама заиста катастрофално стање. У нашим кухињама не запржавамо храну, нити је пржимо у дубокој масноћи, тако да се и панирани ослићи пеку у рерни. Такође ни преуквана храна није здрава, јер губи на својој вредности и теже се вари. Деца воће добијају око 10 часова, јер га није препоручљиво дати после обилног ручка, али је веома важно да га деце поједу у току дана, јер је воће биолошки веома вредна и намирница неопходна деци – саветује Весна Зечевић. Како би се избегла могућност алергијских реакција, па чак и масовног тровања храном, у свим вртићима у Београду је забрањено доношење хране која је направљена код куће, укључујући и мамине рођенданске торте. Изузетак од овог правила су фабрички упаковане грицкалице и слаткиши, мада нутриционисти апелују на родитеље да и у томе буду умерени. – Не желимо да оспоримо да неко дете прослави рођендан са другарима, али ми је далеко драже да трпим критике родитеља што не дозвољавамо, него да објашњавам зашто је неко дете повраћало или имало бурну алергијску реакцију на донету храну, а дешавало се да деца одреагују и на смоки због присуства кикирикија. Родитељи увек могу да најаве рођендан унпаред, па да васпитач види са централном кухињом да тог дана за ужину буде неки колач – закључује Јовчић.Ресорни Секретаријат тренутно разматра и могућност да се у наредне две године отвори засебна кухиња у којој би се искључиво припремала храна за децу оболелу од дијабетеса и целијакија. За сада је родитељима ове деце омогућено да од куће донесу припремљене оброке који се чувају у посебним фрижидерима у сваком вртићу и имају право на попуст од десет одсто за трошкове вртића.
Извор
[уреди]- „Београд: Беоинфо тема: Како се хране деца у београдским вртићима” Град Београд, 22. новембар 2010. (српски)