Beograd: Beoinfo tema: Kako se hrane deca u beogradskim vrtićima

22. novembar 2010.
Beograd/ Srbija

Blizu 700 zaposlenih nutricionista, kuvara, pomoćnika, servirki, magacionera i dostavljača, svakodnevno brine o pravilnoj ishrani 59.000 najmlađih Beograđana, koji pohađaju prestoničke vrtiće i jasle. Na teritoriji grada nalaze se 44 centralne kuhinje za pripremanje kompletnih obroka za mališane, a u sklopu gradnje novih vrtića svoje centralne kuhinje dobile su opštine Čukarica i Grocka. Nova i zasebna kuhinja u Mladenovcu od 1.500 kvadrata trenutno se oprema neophodnim nameštajem i aparatima, a za mesec dana počeće izgradnja prve takve kuhinje na Savskom vencu. Obe su namenski građene i opremljene po Hasap metodu, rigoroznom sistemu kontrole procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih proizoda.Kako zbog sve bržeg načina života, roditelji ne stižu da uvek pripreme zdrave obroke, gradski vrtići ujedno važe i za korektore nepravilne ishrane. Nutricionisti se zalažu da deca kroz minimum tri obroka, koja pojedu u vrtiću, moraju da unesu namirnice iz svih sedam grupa. Tu spadaju: žitarice, mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, masonoće, povrće, voće, šećeri.– Komisija za unapređenje ishrane Sekretarijata za dečju zaštitu formirana je 2004. godine i nju čine lekari, medicinske sestre, nutricionisti-dijetetičari i viši sanitarni tehničari. Komisija jednom godišnje razmatra, obogaćuje i usvaja jedinstvenu listu od oko 110 različitih namirnica od kojih se sastavljaju jelovnici po predškolskim ustanovama. U planiranju ishrane dece, već nekoliko godina se uspešno koristi softverski program za obračun sadržaja i sastava dečjih obroka koji tačno izračunava energetsku vrednost i iznos belančevina, životinjskih i biljnih masti, minerala, gvožđa, vitamina u svakom receptu i on mora da bude u normama za određeni uzrast deteta – objašnjava za Beoinfo Ljiljana Jovčić, gradska sekretarka za dečju zaštitu i dodaje da se uzorci svih pripremljenih obroka čuvaju 72 sata i podležu laboratorijskom ispitivanju u Gradskom zavodu za javno zdravlje.Pomenuta Komisija takođe je zauzela stav da sve namirnice koje ulaze u predškolske ustanove moraju imati neophodne ateste o bezbednosti hrane i ne mogu biti starije od polovine roka upotrebe namirnica. Takođe, u kuhinjama nije dozvoljeno da se ukrštaju putevi čistog i prljavog posuđa, zdravlje zaposlenih se potvrđuje redovnim i vandrednim pregledima i uzimanjem briseva. A da hrana koju jedu deca ne bude samo energetski visoko vredna, nego i prijemčiva za oko, brinu se nutricionisti. Vesna Zečević, već 15 godina sastavlja maštovite i zdrave jelovnike za decu sa Starog grada. Tako će oni sutra za doručak dobiti jogurt i integralne štapiće sa sirom i susamom. U 10 sati će pojesti voće, za užinu žito sa medom, orasima i pšeničnim klicama, a za ručak čorbu sa ovsenim pahuljicama, pečeni batak i dinstanu šargarepu. Vesna je pronašla način kako da decu privoli kelju, koji zapeče sa mešanim mesom i povrćem, a predškolci jedu sve od paniranih oslića i piletine, do pasulja, grilovanih tikvica i blanširanih cvetova brokula. – Naš zadatak je da štitimo decu i u ovom poslu nema kompromisa. Naši jelovnici su javni i nalaze se na oglasnim tablama svih vrtića, tako da roditelji mogu da vide šta će u toku nedelje jesti njihova mališani. Apelujem na roditelje da ujutru ne hrane decu kiflama iz sumnjivih pekara i da izbegavaju medijski popularizovanu hranu, jer su peciva i doručak koji dobijaju u vrtićima daleko zdraviji i higijenski apsolutno ispravni. U vrtićima uglavnom i nemamo gojaznu decu, ali je u školama zaista katastrofalno stanje. U našim kuhinjama ne zapržavamo hranu, niti je pržimo u dubokoj masnoći, tako da se i panirani oslići peku u rerni. Takođe ni preukvana hrana nije zdrava, jer gubi na svojoj vrednosti i teže se vari. Deca voće dobijaju oko 10 časova, jer ga nije preporučljivo dati posle obilnog ručka, ali je veoma važno da ga dece pojedu u toku dana, jer je voće biološki veoma vredna i namirnica neophodna deci – savetuje Vesna Zečević. Kako bi se izbegla mogućnost alergijskih reakcija, pa čak i masovnog trovanja hranom, u svim vrtićima u Beogradu je zabranjeno donošenje hrane koja je napravljena kod kuće, uključujući i mamine rođendanske torte. Izuzetak od ovog pravila su fabrički upakovane grickalice i slatkiši, mada nutricionisti apeluju na roditelje da i u tome budu umereni. – Ne želimo da osporimo da neko dete proslavi rođendan sa drugarima, ali mi je daleko draže da trpim kritike roditelja što ne dozvoljavamo, nego da objašnjavam zašto je neko dete povraćalo ili imalo burnu alergijsku reakciju na donetu hranu, a dešavalo se da deca odreaguju i na smoki zbog prisustva kikirikija. Roditelji uvek mogu da najave rođendan unpared, pa da vaspitač vidi sa centralnom kuhinjom da tog dana za užinu bude neki kolač – zaključuje Jovčić.Resorni Sekretarijat trenutno razmatra i mogućnost da se u naredne dve godine otvori zasebna kuhinja u kojoj bi se isključivo pripremala hrana za decu obolelu od dijabetesa i celijakija. Za sada je roditeljima ove dece omogućeno da od kuće donesu pripremljene obroke koji se čuvaju u posebnim frižiderima u svakom vrtiću i imaju pravo na popust od deset odsto za troškove vrtića.

Izvor

• „Београд: Беоинфо тема: Како се хране деца у београдским вртићима” Град Београд, 22. новембар 2010. (srpski)