Ozbiljna kriza evropske valute

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Frankfurt/ Nemačka (Glas Amerike) Evro se poslednjih meseci nalazi u ozbiljnoj krizi, dok se pojedine članice evrozone suočavaju sa ogromnim dugovima, a druge ih spašavaju zajmovima kako bi, između ostalog, osnažile zajedničku valutu. Evropski ekonomski gigant, Nemačka, morala je da obezbedi značajan deo kreditnih garancija, uprkos nezadovoljstvu velikog broja Nemaca koji nisu spremni da spašavaju, po njihovom mišljenju, velike evropske potrošače poput Grčke. Pojedini čak dovode u pitanje dugoročni opstanak evra.

Evropa se suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima, od kojih nisu pošteđene ni najveće i najstabilnije privrede. Nemačka je usvojila najambiciozniji plan štednje od Drugog svetskog rata - da bi svela javni dug na nivo predviđen propisima Evropske unije i ohrabrila ostale članice da slede njen primer kako bi se stabilizovao evro. Mere nemačke vlade pozitivno su uticale na finansijska tržišta, smatra direktor nemačke berze Artur Fišer.

Prosječni investitor shvata da su preduzete ozbiljne mjere. Profesionalni investitori takođe razumiju da se događa nešto značajno i da se ide u pravom smeru.

Krizu je izazvala nemogućnost grčke vlade da u jednom trenutku otplati dugove. Nemačka je pristala da učestvuje u paketu pomoći Grčkoj, koja je zauzvrat morala da primeni stroge mere štednje. Taj potez grčkih vlasti doveo je do masovnih uličnih protesta. Veliki broj Nemaca takođe nije bio zadovoljan konačnim ishodom, zato što su smatrali da pomažu onima koji su jednostavno trošili više nego što su imali. Artur Fišer međutim ističe da to nije tako jednostavno.

Prepostavimo da smo dozvolili Grčkoj da bankrotira. Njihov zajam je u evrima, tako da bi zajmodavci u slučaju bankrotstva pretrpeli gubitak. A ko je pozajmljivao novac? Pa priličan broj nemačkih banaka.

Velike evropske ekonomije i Međunarodni monetarni fond su od tada postigli dogovor o dodatnom planu o kreditnim garancijama vrednom oko hiljadu milijardi dolara, kako bi se ojačale ostale krhke evropske privrede. To je zabrinulo istoričara i novinara uticajnog nemačkog dnevnog lista Di Velt, Majkla Štirmera, koji sumnja u dugoročnu održivost evra.

Neki od stabilniijih partnera u evro sistemu, koje predvodi Nemačka, saopštili bi da više ne žele da imaju veze sa tim. Da bi smo vas spasili, moramo prvo da spasimo sebe. Suspendovali bismo naše članstvo i vratili se na prethodno stanje ili počeli da koristimo neku vrstu severno-evropskog franka ili guldena ili valutu koja je dobra i stabilna. I, naravno, južni deo evrozone bi se raspao

Mnogi analitičari takođe ukazuju na strukturne probleme kada je reč o evru - podsećajući da zemlje u evrozoni imaju istu valutu, ali da nemaju mnogo uticaja na budžete i potrošnju pojedinačnih članica. Ne vide međutim svi probleme u pogledu evra i Evropske unije.

Trenutno se događa ono što je predviđeno kada su evrozona i evro uvedeni. Zato što svi shvatamo da imamo privrede koje se različito razvijaju i imaju različite mogućnosti. Danas živimo u svetu gde je nekoliko zemalja veoma jako, dok su druge slabe i njima pokušavamo da pomognemo. U određenom vremenskom trenutku možda će doći do obrnute situacije.

Evro je u ozbiljnoj krizi i pojedini već predviđaju njegovu propast. Drugi pak veruju da su zajednička valuta i evropske političke veze od prevelike koristi da bi se odbacili.

Извор[uredi]


Bookmark-new.svg