Озбиљна криза европске валуте

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу

Франкфурт/ Немачка (Глас Америке) Евро се последњих месеци налази у озбиљној кризи, док се поједине чланице еврозоне суочавају са огромним дуговима, а друге их спашавају зајмовима како би, између осталог, оснажиле заједничку валуту. Европски економски гигант, Немачка, морала је да обезбеди значајан део кредитних гаранција, упркос незадовољству великог броја Немаца који нису спремни да спашавају, по њиховом мишљењу, велике европске потрошаче попут Грчке. Поједини чак доводе у питање дугорочни опстанак евра.

Европа се суочава са озбиљним економским проблемима, од којих нису поштеђене ни највеће и најстабилније привреде. Немачка је усвојила најамбициознији план штедње од Другог светског рата - да би свела јавни дуг на ниво предвиђен прописима Европске уније и охрабрила остале чланице да следе њен пример како би се стабилизовао евро. Мере немачке владе позитивно су утицале на финансијска тржишта, сматра директор немачке берзе Артур Фишер.

Просјечни инвеститор схвата да су предузете озбиљне мјере. Професионални инвеститори такође разумију да се догађа нешто значајно и да се иде у правом смеру.

Кризу је изазвала немогућност грчке владе да у једном тренутку отплати дугове. Немачка је пристала да учествује у пакету помоћи Грчкој, која је заузврат морала да примени строге мере штедње. Тај потез грчких власти довео је до масовних уличних протеста. Велики број Немаца такође није био задовољан коначним исходом, зато што су сматрали да помажу онима који су једноставно трошили више него што су имали. Артур Фишер међутим истиче да то није тако једноставно.

Препоставимо да смо дозволили Грчкој да банкротира. Њихов зајам је у еврима, тако да би зајмодавци у случају банкротства претрпели губитак. А ко је позајмљивао новац? Па приличан број немачких банака.

Велике европске економије и Међународни монетарни фонд су од тада постигли договор о додатном плану о кредитним гаранцијама вредном око хиљаду милијарди долара, како би се ојачале остале крхке европске привреде. То је забринуло историчара и новинара утицајног немачког дневног листа Ди Велт, Мајкла Штирмера, који сумња у дугорочну одрживост евра.

Неки од стабилниијих партнера у евро систему, које предводи Немачка, саопштили би да више не желе да имају везе са тим. Да би смо вас спасили, морамо прво да спасимо себе. Суспендовали бисмо наше чланство и вратили се на претходно стање или почели да користимо неку врсту северно-европског франка или гулдена или валуту која је добра и стабилна. I, наравно, јужни део еврозоне би се распао

Многи аналитичари такође указују на структурне проблеме када је реч о евру - подсећајући да земље у еврозони имају исту валуту, али да немају много утицаја на буџете и потрошњу појединачних чланица. Не виде међутим сви проблеме у погледу евра и Европске уније.

Тренутно се догађа оно што је предвиђено када су еврозона и евро уведени. Зато што сви схватамо да имамо привреде које се различито развијају и имају различите могућности. Данас живимо у свету где је неколико земаља веома јако, док су друге слабе и њима покушавамо да помогнемо. У одређеном временском тренутку можда ће доћи до обрнуте ситуације.

Евро је у озбиљној кризи и поједини већ предвиђају његову пропаст. Други пак верују да су заједничка валута и европске политичке везе од превелике користи да би се одбацили.

Извор[уреди]


Боокмарк-неw.свг