Čovek sa bombom u Predsedništvu Srbije

21. maj 2009.

Beograd / [[w

{{{mesto2}}}|{{{mesto2}}}]] - Dragan Marić, privrednik iz Valjeva, juče (21. maj) je oko podneva ušao u zgradu Predsedništa Srbije noseći sa sobom dve bojeve bombe. Naoružani bombaš preteći da će aktivirati bombu ukoliko mu se do 16 časova ne preda potpisana presuda o sudskom poravnanju između Jata i njegovog preduzeća, nakon šest sati pregovora predao se nadležim organima.

O Draganu Mariću:
Dragan Marić rođen je 1952. godine. Otac je dvoje dece, Sare i Vladimira Marića. Osnovno i srednje obrazovanje, odnosno gimnaziju završio je u Valjevu, dok je na matematičkom fakultetu završio odsek turizam.
Tokom 1984. prvi je u staroj Jugoslaviji počeo proizvodnju mocarela sira. Njegovi poslovi su zatim varirali od proizvodnje insekticida do proizvodnje malih šibica.
U Valjevu je bio poznat i po prodaji tehničke robe, a osnovao je i Grand Inter Lizing Ltd. 1989, jednu od prvih „đoin-venčr“ firmi osnovanih u bivšoj Jugoslaviji.
Devedesetih je počeo da sa bavi proizvodnjom betona i izvozom malina.
Posedovao je firme po Lihtenštajnu, Hong Kongu, Teheranu, kao i mešovita preduzeća sa desetinama najvećih državnih preduzeća: Fabrika cementa Popovac, Jumko, ŽTP Beograd, Luka Bar, Beko...
Na svom sajtu je svojevremeno objavio da je imao ukupan promet od dve milijarde dolara, a u svojoj biografiji je Marić navodio i to da se popeo na vrh Mon Blan 1973. godine.
2004. godine je 80 dana štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije.
Tokom 2007. javno nudio bubreg na prodaju, a nedavno je pretio i da će da se zapali.

Nakon što je poslao svoj mejl na više od 11.000 adresa, u kome iznosi svoj problem, Dragan Marić vlasnik valjevačkog preduzeća Inter lizing, ušao je u zgradu Predsedništa noseći sa sobom dve bombe. Prema rečima Jasmine Stojanove, šefice pres-službe predsednika, vojska i policija je Draganu, po ulasku u zgradu, oduzela jednu bombu. Drugu bobmu je Marić čvrsto držao u ruci, pri tom predavši osigurač od nje zajedno sa svojim ultimatumom. Naknadnim proverama utvrđeno je da je reč o pravoj bojevoj bombi, u narodu poznatoj kao kašikara, i time je isključena mogućnost da se radi o lažnoj pretnji.

Marić je u zgradu Predsedništva ušao kroz takozvani donji ulaz sa Andrićevog venca, koji se između ostalog koristi za ulazak novinara i građana. Kao razlog svog postupka navodi nepravedu presudu Trgovinskog suda u sporu protiv njega, pred kojim ga je tužio JAT. Naime prema rečima bombaša, između Jugoslovenskog avio transporta i njegovog preduzeća Grant inter lizing postojao je ugovor o međusobnoj saradnji načinjen u vreme kada je Jugoslavija bila pod sankcijama. Tim ugovorom je bilo predviđeno da se u Iranu, preko Marićevog preduzeća, vrši prodaja Jatovih aranžmana. Za ovu uslugu je JAT Marićevom preduzeću trabalo da isplati izvesnu količinu novca, koja bi se potom refundirala. Međutim, prema Marićevim rečima, JAT je novac uplaćivao Teheranskoj kompaniji a potom ga potraživao od Grand inter lizinga. Time je on, kako navodi, bio dužan da vrati novac koji nikada nije primio. Šteta koja je nastala ovim sporom dovela je do gašenja nekoliko firmi.

Nekoliko minuta po ulasku Marića u zdanje Novog dvora, došle su i službe hitne pomoći, policije, vatrogasci i specijalne ekipe za pregovaranje koja je uspela da ga izoluje.

Oko 14:30 u zgradu je ušao i predsednik Srbije, Boris Tadić. Tadić je ušao na glavni ulaz, iz pravca Pionirskog parka. Jedan od razloga predsednikove posete je i Marićev zahtev da sa njim pregovara o mogućem rešenju.

Nakon drame koja se odvijala više od pet sti, pripadnici specijalne jedinice uspeli su da od Marića uzmu i drugu bombu. Dragan je odveden na saslušanje gde ćemu najverovatnije biti izrećen pritvor od 48 sati. [[Kategorija:{{{mesto2}}}]]

Izvori

• „Tadić ušao u zgradu Predsedništva” Новинска агенција Бета, 21. мај 2009. (srpski)

• „Razoružan bombaš u Predsedništvu” Новинска агенција Бета, 21. мај 2009. (srpski)