Човек са бомбом у Председништву Србије

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу



NoviDvorBeograd4.jpg
21. мај 2009.


Београд / [[w
{{{место2}}}|{{{место2}}}]] - Драган Марић, привредник из Ваљева, јуче (21. мај) је око поднева ушао у зграду Председништа Србије носећи са собом две бојеве бомбе. Наоружани бомбаш претећи да ће активирати бомбу уколико му се до 16 часова не преда потписана пресуда о судском поравнању између Јата и његовог предузећа, након шест сати преговора предао се надлежим органима.

О Драгану Марићу:
Драган Марић рођен је 1952. године. Отац је двоје деце, Саре и Владимира Марића. Основно и средње образовање, односно гимназију завршио је у Ваљеву, док је на математичком факултету завршио одсек туризам.
Током 1984. први је у старој Југославији почео производњу моцарела сира. Његови послови су затим варирали од производње инсектицида до производње малих шибица.
У Ваљеву је био познат и по продаји техничке робе, а основао је и Гранд Интер Лизинг Лтд. 1989, једну од првих „ђоин-венчр“ фирми основаних у бившој Југославији.
Деведесетих је почео да са бави производњом бетона и извозом малина.
Поседовао је фирме по Лихтенштајну, Хонг Конгу, Техерану, као и мешовита предузећа са десетинама највећих државних предузећа: Фабрика цемента Поповац, Јумко, ЖТП Београд, Лука Бар, Беко...
На свом сајту је својевремено објавио да је имао укупан промет од две милијарде долара, а у својој биографији је Марић наводио и то да се попео на врх Мон Блан 1973. године.
2004. године је 80 дана штрајковао глађу испред Скупштине Србије.
Током 2007. јавно нудио бубрег на продају, а недавно је претио и да ће да се запали.


Bookmark-new.svg

Након што је послао свој мејл на више од 11.000 адреса, у коме износи свој проблем, Драган Марић власник ваљевачког предузећа Интер лизинг, ушао је у зграду Председништа носећи са собом две бомбе. Према речима Јасмине Стојанове, шефице прес-службе председника, војска и полиција је Драгану, по уласку у зграду, одузела једну бомбу. Другу бобму је Марић чврсто држао у руци, при том предавши осигурач од ње заједно са својим ултиматумом. Накнадним проверама утврђено је да је реч о правој бојевој бомби, у народу познатој као кашикара, и тиме је искључена могућност да се ради о лажној претњи.

Марић је у зграду Председништва ушао кроз такозвани доњи улаз са Андрићевог венца, који се између осталог користи за улазак новинара и грађана. Као разлог свог поступка наводи неправеду пресуду Трговинског суда у спору против њега, пред којим га је тужио ЈАТ. Наиме према речима бомбаша, између Југословенског авио транспорта и његовог предузећа Грант интер лизинг постојао је уговор о међусобној сарадњи начињен у време када је Југославија била под санкцијама. Тим уговором је било предвиђено да се у Ирану, преко Марићевог предузећа, врши продаја Јатових аранжмана. За ову услугу је ЈАТ Марићевом предузећу трабало да исплати извесну количину новца, која би се потом рефундирала. Међутим, према Марићевим речима, ЈАТ је новац уплаћивао Техеранској компанији а потом га потраживао од Гранд интер лизинга. Тиме је он, како наводи, био дужан да врати новац који никада није примио. Штета која је настала овим спором довела је до гашења неколико фирми.

Неколико минута по уласку Марића у здање Новог двора, дошле су и службе хитне помоћи, полиције, ватрогасци и специјалне екипе за преговарање која је успела да га изолује.

Око 14:30 у зграду је ушао и председник Србије, Борис Тадић. Тадић је ушао на главни улаз, из правца Пионирског парка. Један од разлога председникове посете је и Марићев захтев да са њим преговара о могућем решењу.

Након драме која се одвијала више од пет сти, припадници специјалне јединице успели су да од Марића узму и другу бомбу. Драган је одведен на саслушање где ћему највероватније бити изрећен притвор од 48 сати. [[Категорија:{{{место2}}}]]


Извори[уреди]

Tadić ušao u zgradu Predsedništva” — [[w:Новинска агенција Бета|Новинска агенција Бета]], 21. мај 2009. (српски)