Senat usvojio zakon o zaduživanju

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Obama potpisuje zakonski predlog.
slika: Pete Souza.

2. avgust 2011.
Vašington-  (VOA) - Predsednik Barak Obama potpisao je zakonski predlog koji predviđa smanjenje državnih troškova i podizanje granice za zaduživanje, ubrzo nakon njegovog usvajanja u Senatu. Tim potezom sprečeno je neminovno bankrostvo zemlje i okončana žestoka politička bitka u pogledu zaduživanja zemlje.

Kompromisni predlog, o kojem su saglasnost postigli republikanski lideri i predsednik Barak Obama, pretvoren je u zakon 10 sati pre nego što je administracija ostala bez novca za otplaćivanje dugova. Prethodno je usvojen u Senatu, sa 74 glasa za i 26 protiv. Predsednik Obama je, ubrzo nakon glasanja, u Beloj kući kritikovao zakonodavce, ocenivši da je dužnička kriza bila samo još jedna prepreka neophodnom oporavku.

„Neizvesnost u pogledu podizanja granica zaduživanja je verovatno uzdrmala kompanije i potrošače i bila samo prepreka oporavku koji nam je potreban i mogli smo u potpunosti da je izbegnemo.“

Obama je takođe dodao da je usvojeni predlog prvi, ali ne i jedini korak -potreban za oporavak američke ekonomije.

„S obzirom na to da ne možete da smanjite deficit samo rezanjem potrošnje, biće nam potreban izbalansiraniji pristup. Da, to znači unošenje određenih izmena kako bi se zaštitili zdravstveni programi poput medikera, kako bi mogle da ih koriste i buduće generacije. To takođe znači reformisanje poreskog sistema kako bi najbogatiji Amerikanci i najveće korporacije plaćale svoj deo. Znači i ukidanje subvencija naftnim kompanijama i zatvaranje rupa u poreskom sistemu koje pomažu milijarderima da plaćaju nižu poresku stopu od nastavnika i medicinskih sestara“.

Zakonski predlog je sinoć prošao najteži test kada je usvojen u Predstavničkom domu sa 269 glasova za i 161 protiv. Prema odredbama predloga, američka vlada će moći da nastavi da pozajmljuje novac do kraja 2012. godine, u zamenu za postepeno smanjenje državnih troškova tokom narednih 10 godina u ukupnoj vrednosti od gotovo hiljadu milijardi dolara. Vlada je možda je izbegla bankrotstvo, ali se postavlja pitanje da li će uspeti da izbegne snižavanje kreditnog rejtinga. Sekretar za finansije nije siguran.

Na pitanje novinara da li će ceo proces doprineti snižavanju rejtinga, Timoti Gajtner je rekao: „Ne znam. Teško je reći. Mislim da je ovo dobar rezultat, ali je proces bio užasan“.

Prosečni Amerikanci skeptični su u pogledu usvojenog plana:

  • „Reč je o samo privremenom rešenju. Mislim, međutim, da nisu mogli da urade ništa drugo zbog kratkog vremenskog perioda. Nisu mogli da postignu bolje rešenje“.
  • „Da to nisu uradili, ekonomija bi doživjela krah, što ne možete da dozvolite. Nadam se da će barem u potpunosti izmeniti poreski sistem u narednih sedam ili osam godina“.
  • „To je smešno. Ništa ih neće sprečiti da troše novac. I zašto bi, kada im to donosi glasove“.

Predviđeno je i osnivanje dvostranačke budžetske komisije čiji zadatak će biti da pronađe dodatne uštede od hiljadu i 500 milijardi dolara. Ako joj to ne pođe za rukom, automatski će stupiti na snagu dodatna smanjenja troškova.

Izvor[uredi]

Bookmark-new.svg