Pređi na sadržaj

Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora

Izvor: Викиновости

24. mart 2016.
Hag/ Holandija (Beta) - Haški tribunal osudio je danas na 40 godina zatvora bivšeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njenih oružanih snaga Radovana Karadžića, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH, 1992-95.

Po presudi, koja je nepravosnažna, Karadžić (70) je kriv za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.

Presudom, koju je izrekao predsedavajući sudija O Gon Kvon (O-gon Kwon) iz Južne Koreje, utvrđeno je da su u julu 1995. srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski streljale „najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca“ iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.

Pored genocida, Karadžić je osuđen za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Raspravno veće Karadžića je, usled nedostatka dokaza, oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u 07:00 bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.

Presudom je utvrđeno da su zločini za koje je Karadžić osuđen bili počinjeni u okviru sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo „trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH, koje su srpski lideri proglasili svojim“.

Karadžić je presudom označen kao ključni učesnik u tom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, kome Tribunal sudi po istoj optužnici.

Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema presudi, i Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Momčilo Mandić, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.

Karadžić je osuđen i kao protagonista tri „dodatna zločinačke poduhvata“ čiji su ciljevi bili terorisanje civila u Sarajevu, zatim „eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice“ i „uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija“.

Na kraju suđenja, u oktobru 2014, tužilaštvo je tražilo da Karadžić bude kažnjen doživotnim zatvorom. Karadžić je tvrdio da nije dokazana njegova krivica i zatražio je da bude oslobođen.

Izvor

[uredi]