Preminuo Milinko Stefanović

6. septembar 2012.

Beograd / Srbija - U Beogradu je 5. septembra, posle duže i teške bolesti, u 65. godini života preminuo velikan srpske kulture Milinko Stefanović — umetnički i novinski fotograf, urednik, izdavač, pedagog i kulturni aktivista, retko svestrana ličnost.

Osim svetski značajnog opusa u umetničkoj fotografiji, Stefanović je ostavio i veliki trag u našoj opštoj kulturi, medijima, izvornoj muzici, arheologiji, kulturi Kosova i Metohije, balkanskoj saranji, pravoslavnoj kulturi, pop-kulturi, pedagogiji, izdavaštvu i srodnim oblastima.

Rođen je 12. marta 1947. u selu Kostajnik kod Krupnja, Zapadna Srbija. Apsolvirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Imao je status Istaknutog umetnika ULUPUDS-a i zvanje Majstora fotografije FSJ.

Bio je ugledni član Udruženja novinara Srbije, dugogodišnji predsednik Foto saveza Jugoslavije (sada Srpskog fotografskog društva) i član Saveta mreže „Projekta Rastko“. Radni vek je proveo u Beogradu.

Poslednja izložba fotografija mu je bila posvećena lepotama Srbije, u „Školi prijateljstva“ na Tari, u organizaciji udruženja „Naša Srbija“ (1. jul – 10 avgust), gde su srpska deca iz deset zemalja regiona učila po programu „Srpski kod“.

Po rečima Zorana Bogavca: „Milinko Stefanović, ispitujući svojim radom smisao fotografije, a plaćajući svojim životom, ronio je do dna metafizike fotografije i otada veruje kako vreme ne postoji, postoji samo prostor, i znaci našeg življenja u njemu i to da: bili smo pre nego što smo bili, bićemo i pošto nas ne bude“.

Bogat i svestran opus

Po mestu u istoriji naše umetničke fotografije, domaćem i međunarodnom izlagačkom rejtingu i značaju dobijenih nagrada (skoro 400), Milinko Stefanović je bio jedan od najvažnijih umetničkih fotografa svih vremena sa područja Jugoistočne Evrope. Pored toga, njegov značaj kao aktiviste i pedagoga je bio neprocenjiv za našu fotografsku kulturu.

U medijskom radu je bio aktivan kao dokumentarni, novinski i ratni fotograf, ali i kao novinar-urednik, gde je ostavio neke od najvažnijih svedočenja o našem vremenu, koja su objavljivana u desetinama domaćih i svetskih medija. Između ostalog, bio je urednik u listovima „Duga“, „Svetigora“, „Rad“, „Zadruga“ itd.

Od 1990-ih se posebno bavio pravoslavnim hrišćanstvom i pravoslavnom fotografskom estetikom. Uradio je desetine umetničkih i dokumentarnih projekata u srpskim zemljama, Rusiji, Grčkoj, Izraelu itd, za potrebe Sv. Arh. Sinoda SPC, Mitropolije Crnogorsko-primorske, Pećke Patrijaršije i drugih ustanova. Fotografski je dokumentovao i 20 godina delovanja blaženopočivšeg patrijarha Pavla.

Od velikog je značaja i Stefanovićev doprinos za kulturu Kosova i Metohije. Od mirnodopskih i ratnih fotografskih dokumentovanja, preko projekata kao što su monografija „Raspeto Kosovo“, letopis „Nova kosovska golgota 1-4“, portala „Kosovo.kom“, e-biblioteke „Projekat Rastko –Kosovo i Metohija“, delatnosti udruženja „Glas Kosova i Metohije“, sajta Pećke patrijaršije, višejezičnog leksikona „Kosovo i Metohija, lice Evrope“, pa sve do putujuće izložbe „Kosovo i Metohija u suzama“ koja je svedočila o onome šta je autor video 1999. nakon povlačenja naših snaga iz pokrajine.

Kao izdavač, Milinko Stefanović je bio direktni obnovitelj srpske izvorne muzike preko sopstvene izdavačke kuće „Biljeg“ počevši od ranih 1990-ih. Zaslužan je za važna muzička izdanja, koncerte, promovisanja izvođača kao i osnivanja novih grupa. Doprineo je stvaralaštvu Svetlane Stević, Darka Macure, „Mobe“, Bokana Stankovića i „Kladenca“, Svetlane Spajić, „Drine“ i dr.

Arheologija i antropologija su mu bile i profesionalna i lična strast, posebno ako su bile vezane za srbistiku, slavistiku, indoevropeistiku. Tako je kao urednik i fotograf ostavio značajan trag i u istoriji srpske arheologije preko brojnih monografskih i popularnih izdanja, TV-projekata, izložbi i Internet-sajtova.

Takođe je kao izdavač, urednik, promoter i fotograf dao doprinos našoj popularnoj kulturi: stripu, karikaturi i pop-muzici. Njegova je fotografija na omotu kultne rokenrol kompilacije „Paket aranžman“.

U vremenu globalizacije i informatičkih tehnologija, Stefanovićova vizija je doprinela osnivanju međunarodnih kulturnih mreža, u kojima je bio aktivan u svojstvu suosnivača, člana upravnih tela, urednika i autora: Balkanske kulturne mreže, Elektronske biblioteke „Projekat Rastko“, „Projekat Gutenberg Evropa“ i drugih.

Zaveštanje koje traje

Osim pomenute izložbe u „Školi prijateljstva“ na Tari, umetnik je spremao i druge poduhvate. Između ostalog, u ponedeljak, 10. septembra u Rumuniji izlazi 99. broj časopisa „Pravoslavni manastiri“ posvećen Dečanima, bogato ilustrovan Stefanovićevim fotografijama, u tiražu od 60.000 primeraka.

Zahvaljujući saradnji sa bukureštanskom kućom „Predanja“, autor je bio i aktivan učesnik rumunske kulture. Posebno je bila zapažena nedavna trogodišnja turneja njegove izložbe „Kosovo i Metohija u suzama", koja je u desetak gradova Rumunije prikazala leto 1999. kada su NATO i „OVK" ušli u našu južnu pokrajinu.

Ova izložba će uskoro biti otvorena i u Pećkoj patrijaršiji, a posthumno će izaći dugo pripremana Stefanovićeva monografija o patrijarhu srpskom Pavlu.

Mesto i datum sahrane Milinka Stefanovića: Beograd, Lešće, subota, 8. septembar 2012, u 12:30 časova.

Priznanja Milinka Stefanovića

Izbor društvenih i esnafskih priznanja:

• Zlatna plaketa Skupštine grada Beograda 1988. godine.
• Nagrada za životno delo Foto-saveza Jugoslavije (1992)
• Pamjatnaja gramota za trudi po ukrepleniju jedinstva pravoslavnih narodov, Meždunarodnij fond jedinstva pravoslavnih narodov, Moskva, 2003.
• Status Istaknuti umetnik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije 2003. godine.
• Zlatna plaketa opštine Krupanj 2005. godine.
• Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 2008.
• Nagrada za životno delo u oblasti umetničke fotografije Nacionalna revija „Srbija“, 2009.

Umetničke fotografije su mu nagrađene preko 380 puta na elitnim izložbama u zemlji i svetu. Neke od bitnijih nagrada:

• Zlatna medalja, Saragosa 1977, Španija;
• osvajač Kupa jugoslovenske fotografije 1979. godine
• Grand prix, Oktobarski salon Beograd, 1988;
• Grand prix Zlatno Oko, Novi Sad, 1988;
• Grand prix „Zlatni suncokret“, ŽISEL, Omoljica, 1990. i 2000.
• „Novinska fotografija godine“, TANJUG, 1993.
• Zlatna medalja - Pedeseta internacionalna izložba fotografije, Buenos Ajres, Argentina 1995;
• „Zlatna borovnica“, EKOFEST, Kopaonik, 1998.
• Zlatna medalja Katalonske fotografske federacije na izložbi „Čovek protagonista XX veka“, Barselona, Španija 2000;
• Vicešampion Svetske izložbe 20. stoleća: Srebrna medalja za kolekciju Akvedukt - VI bijenale internacionalne fotografije („Čovek, protagonista XX veka – fotograf, svedok svog vremena“), Barselona, Španija 2000.
• YU Press Photo: Prve nagrade 2000. i 2001.
• uvršćen među 70 fotografa od otkrića fotografije do 2000. godine na izložbi povodom dva milenijuma hrišćanstva, organizator Foto forum internacional, Frankfurt, u saradnji sa 22 muzeja i galerije sveta, 9. jun 2001;
• Srebrna medalja – Akvedukt - IX bijenale internacionalne fotografije (Cami Del Pixel), Barselona, Španija 2006.

Izvor

• „In memoriam: Милинко Стефановић (1947-2012)” Пројекат Растко, 5. 9. 2012. (srpski)