Pređi na sadržaj

Nad Atlantikom uočene naftne mrlje i metalne krhotine

Izvor: Викиновости



3. jun 2009.


Pogledajte:
Vikinovosti
Vikinovosti

Avion Er fransa nestao sa radara
Traga se za avionom Er fransa

Putanja po kojoj je trebao da putuje let AF 447.

Pariz / Rio de Žaneiro / Francuska / Brazil (RTS / B92 / Si-En-En / Bi-Bi-Si) Nakon što su avioni brazilskog vojnog vazduhoplovstva, primetili komade metala koji plutaj Atlantikomu u dužini od oko 5 kilometara, ministarstvo te zemlje potvrdilo je da Er Fransov avion pao u okean. Francuska vlada nije isključila ni mogućnost terorističkog napada, ali do sada nisu dobili naznake da se radi o napadu na erbasov avion.

Samo dan nakon što su vlasti Francuske saopštili da se sa ekrana radara pariskog aerodroma Šarl de Gol, izgubio erbasova letelica A330-200, avion Herkules, brazilskog vojnog vazduhoplovstva, uočeno je sedište, pojas za spasavanje, krhotine metala i mrlje od goriva. Sumnjivi predmeti uočeni su na oko 650 kilometara od brazilske severoistočne obale. Odmah nakon toga, holandski trgovački brodovi, uputili su se ka mestu na kojem se sumnja da je pao avion sa 228 putnika. Strahuje se da nema preživelih, jer je letelica pala u veoma nepristupačan deo Atlantika, u kojem dubina dostiže i do 7.000 metara.

Kako prenosi agencija Roiters, brazilski ministar odbrane, Nelson Žobim izjavio je da nema nikakve sumnje da je aviona sa leta AF 447 završio u vode Atlantika. Međutim, prema zvaničnoj proceduri, potrebno je da se pronađe makar jedan deo ostatka aviona koji sadrži serijski broj da bi se Nelsonova izjava i zvanično potvrdila.

Pronalazak crne kutije je za sada najvažnije, ali i najizazovnije - tvrde stručnjaci. Crna kutija dizajnirana je iz dva dela. U jednom se nalazi traka sa snimcima svih razgovora vođenih u pilotskoj kabini, dok se u drugom delu nalaze podaci sa kontrolnih tabla. Međutim njeno lociranje sada predstavlja najtežu potragu od potonuća Titanika i moglo bi da potraje mesecima.

Ako je kutija pala na dubinu od 4.000 metara i više, potraga bi predstavljala testiranje granica podmornica bez ljudske posade. Velike su šanse da je snimak razgovora u kokpitu sačuvan, ali je problem pronaći ga.

—Dirk Klarka, menadžer kompanije koja pravi vojne i komercijalne podmornice

Izvori

[uredi]