Loša situacija u medijima je relevantan društveni problem
.svg)
17. april 2013.
Beograd/ Srbija (Beta) - U Srbiji ne postoje uslovi za ekonomsku samoodrživost medija i loša situacija u toj oblasti je danas društveno relevantan problem, ocenjeno je u Beogradu na debati „Etika informisanja - mediji izmedju slobode i odgovornosti“.
Slika: Nemanjav.
Oglasno tržište u Srbiji vredi 70 miliona evra što je nedovoljno, a problem je i što se novi mediji pokreću bez biznis plana i obezbeđenih sredstava za funkcionisanje, navela je Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka na skupu u Narodnoj banci Srbije.
Ona je istakla da je nizak stepen profesionalizma novinara pored ekonomskih problema ključan za lošu situaciju u srpskim medijima.
„Odgovorno novinarstvo isključivo zavisi od novinara i u tome mu je glavni saveznik civilni sektor“, dodala je Jovanka Matić uz ocenu da je neophodno reafirmisati novinarstvo.
Ona je navela i da završni računi od poslednje tri godine u 12 vodećih dnevnih listova pokazuju da su profitabilno poslovala četiri - Ringier, Danas, Privredni pregled i Niške novine, kao i da 43 odsto vodećih nedeljnika ne posluje profitabilno.
„Mediji se udvaraju publici ili državi i oglašivačima...Pritisak na medije će se pojačavati i sve je manje prostora za profesionalno delovanje“, dodala je Jovanka Matić.
Ona je ocenila i da se država od svih mogućih načina finansiranja javnog servisa odlučila za najlošije - budžetsko.
Predsednik Fondacije Centar za demokratiju Dragoljub Mićunović je ocenio da je zavisnost medija od vlasti i kapitala danas ogromna smetnja u društvu, kao što su nekad bile cenzure u totalitarnom društvu.
„Uvek je bilo toga da vlast pokušava da kontroliše određene medije. Međutim, pravo je svakog građanina da bude informisan, a to je čak i dužnost svakog građanina“, naveo je Mićunović i istakao da je osnovni zadatak svakog novinara da traga za istinom.
Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa je rekla da je ključno pitanje u oblasti medija zašto u privatnim medijima nema sindikata i ko to sprečava.
„Mi se zalažemo da država ne izađe iz medija, jer bi 5.000 naših kolega ostalo bez posla. Slobodu novinara štite kolektivni ugovori i sindikati, a oni postoje samo u medijima u kojima je država zadržala vlasništvo“, rekla je Dragana Čabarkapa.
Ona je navela i da se ne može očekivati od novinara koji imaju neredovnih primanja, često oko 20.000 dinara, da se bave istraživačkim novinarstvom.
Analitičar Milan Nikolić je ocenio da su mediji u Srbiji u službi privatnih interesa i da zbog netransparentnosti vlasništva nije jasno koje se informacije i u čijem interesu objavljuju, kao i da je mnoštvo neproverenih informacija.
„Pored pitanja slobode, pitanje je i odgovornosti medija. To su dve strane iste medalje“, naveo je on.
Nikolić, koji je i član Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS), kazao je da je javni servis u teškoj finansijskoj situaciji i da mu treba oko 100 miliona evra godišnje za normalno funkcionisanje, a da ima oko 60 miliona.
Kako je naveo, kad bi se otpustio višak zaposlenih za socijalni program bi trebalo odvojiti godišnji prihod RTS-a.
Debata „Etika informisanja - mediji izmedju slobode i odgovornosti“ održana je u okviru projekta „Demokratski politički forum“, a organizovali su je Fondacija Centar za demokratiju i nemačka Fondacija „Fridrih Ebart“.
