Лоша ситуација у медијима је релевантан друштвени проблем

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

17. април 2013.
Београд/ Србија (Beta) - У Србији не постоје услови за економску самоодрживост медија и лоша ситуација у тој области је данас друштвено релевантан проблем, оцењено је у Београду на дебати „Етика информисања - медији измедју слободе и одговорности“.

РТС Студио
Слика: Nemanjav.

Огласно тржиште у Србији вреди 70 милиона евра што је недовољно, а проблем је и што се нови медији покрећу без бизнис плана и обезбеђених средстава за функционисање, навела је Јованка Матић из Института друштвених наука на скупу у Народној банци Србије.

Она је истакла да је низак степен професионализма новинара поред економских проблема кључан за лошу ситуацију у српским медијима.

„Одговорно новинарство искључиво зависи од новинара и у томе му је главни савезник цивилни сектор“, додала је Јованка Матић уз оцену да је неопходно реафирмисати новинарство.

Она је навела и да завршни рачуни од последње три године у 12 водећих дневних листова показују да су профитабилно пословала четири - Рингиер, Данас, Привредни преглед и Нишке новине, као и да 43 одсто водећих недељника не послује профитабилно.

„Медији се удварају публици или држави и оглашивачима...Притисак на медије ће се појачавати и све је мање простора за професионално деловање“, додала је Јованка Матић.

Она је оценила и да се држава од свих могућих начина финансирања јавног сервиса одлучила за најлошије - буџетско.

Председник Фондације Центар за демократију Драгољуб Мићуновић је оценио да је зависност медија од власти и капитала данас огромна сметња у друштву, као што су некад биле цензуре у тоталитарном друштву.

„Увек је било тога да власт покушава да контролише одређене медије. Међутим, право је сваког грађанина да буде информисан, а то је чак и дужност сваког грађанина“, навео је Мићуновић и истакао да је основни задатак сваког новинара да трага за истином.

Председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа је рекла да је кључно питање у области медија зашто у приватним медијима нема синдиката и ко то спречава.

„Ми се залажемо да држава не изађе из медија, јер би 5.000 наших колега остало без посла. Слободу новинара штите колективни уговори и синдикати, а они постоје само у медијима у којима је држава задржала власништво“, рекла је Драгана Чабаркапа.

Она је навела и да се не може очекивати од новинара који имају нередовних примања, често око 20.000 динара, да се баве истраживачким новинарством.

Аналитичар Милан Николић је оценио да су медији у Србији у служби приватних интереса и да због нетранспарентности власништва није јасно које се информације и у чијем интересу објављују, као и да је мноштво непроверених информација.

„Поред питања слободе, питање је и одговорности медија. То су две стране исте медаље“, навео је он.

Николић, који је и члан Управног одбора Радио-телевизије Србије (РТС), казао је да је јавни сервис у тешкој финансијској ситуацији и да му треба око 100 милиона евра годишње за нормално функционисање, а да има око 60 милиона.

Како је навео, кад би се отпустио вишак запослених за социјални програм би требало одвојити годишњи приход РТС-а.

Дебата „Етика информисања - медији измедју слободе и одговорности“ одржана је у оквиру пројекта „Демократски политички форум“, а организовали су је Фондација Центар за демократију и немачка Фондација „Фридрих Ебарт“.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg