Kanadska sela se suočavaju sa izolacijom
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Vinipeg/Otava /Kanada (Reuters) Svaki dana autobus Grejhounda stigne u malo zabačeno selo Etelbert u kanadskoj provinciji Manitobi, ostane pet minuta i nastavi ka drugom selu. Većina ovih sela ima populaciju do 500 stanovnika. Ovih pet minuta je ustvari žila kucavica za osetljivu seosku ekonomiju.
Na putu autobuske kompanije Grejhound kroz Manitobu se nalaze na stotine ovakvih sela kao što je Etelbert i one se suočavaju sa prestankom usluge ove kompanije. Grejhound planira povlačenje svih svojih autobusa već sledećeg meseca, u oktobru. Ovim svojim postupkom sva ova sela će se naći u izolaciji od ostatka sveta i zavisiće samo od svog sopstvenog prevoza i mogućnosti snabdevanja.
| “ | Autobus nam dovodi veliki broj ljudi u selo i radnje. Prvo smo izgubili železnicu, sada gubimo autobus. Ova sela postaju sve manja i ništa se ne radi u vezi toga | ” |
—izjavio je Robert Revnjak, vlasnik prodavnice koja ima i funciju autobuske stanice | ||
Grejhound je u četvrtak izdao zvaničnu izjavu da su ove duge linije neprofitabilne. Takođe su izjavili da će stopirati sve svoje usluge u zapadnoj kanadi ako ne dobiju nekakvu pomoć od Države.
Ruralni deo Kanade je počeo da se smanjuje sa populacijom od tridesetih godina dvadesetog veka. Godina kada je mehanizacija na farmama počela da preuzima veći deo poslova i smanjuje potrebu za radnom snagom. Zbog nedostatka posla ljudi su počeli da odlaze iz tih krajeva i samim tim i broj stanovnika je u selima počeo da se smanjuje, ostala su ogromna imanja sa minimalnim neophodnim brojem radnika.
U kasnijem periodu i železnica je povućena iz ovih krajeva. prevoz žitarica je bio profitabilniji i brži pomoću kamiona. Smanjena populacija i daleke rute su smanjivale profit autobuskih kompanija i one pokušavaju da se izvuku sa ovih ruta.
| “ | Teško je za poverovati da će neka druga kompanija preuzeti Grejhoundove linije. Tržište ovih malih naselja nije dovoljno veliko da bi moglo praviti profit. | ” |
—izjavio je Dejvid Džens, predsednik advokatske grupe Transport 2000 Kanada. | ||
| “ | Najveći problem je zdravstvo jer čak i bolnice su koristile usluge Grejhounda, šaljući krvnu plazmu ili neki od neophodnih instrumenata za pojedine bolnice. Mali gradovi će se naći u velikim problemima ako država ne uradi nešto i pomogne u ovoj situaciji | ” |
—dodao je Dejvid Džens | ||
Inače samo za poređenje povratna autobuska karta za put od 200 kilometara od Vinipega do Brandona, oba u Manitobi, košta 64 CAD, a da bi se isti put prešao kolima to bi koštalo oko 120 CAD.
| “ | ” |
Izvor[uredi]
- Rod Nickel and Susan Taylor „Canada villages face isolation without Greyhound” Reuters, 5. септембар 2009. (engleski)