Канадска села се суочавају са изолацијом
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Винипег/Отава /Канада (Reuters) Сваки дана аутобус Грејхоунда стигне у мало забачено село Етелберт у канадској провинцији Манитоби, остане пет минута и настави ка другом селу. Већина ових села има популацију до 500 становника. Ових пет минута је уствари жила куцавица за осетљиву сеоску економију.
На путу аутобуске компаније Грејхоунд кроз Манитобу се налазе на стотине оваквих села као што је Етелберт и оне се суочавају са престанком услуге ове компаније. Грејхоунд планира повлачење свих својих аутобуса већ следећег месеца, у октобру. Овим својим поступком сва ова села ће се наћи у изолацији од остатка света и зависиће само од свог сопственог превоза и могућности снабдевања.
| “ | Аутобус нам доводи велики број људи у село и радње. Прво смо изгубили железницу, сада губимо аутобус. Ова села постају све мања и ништа се не ради у вези тога | ” |
—изјавио је Роберт Ревњак, власник продавнице која има и фунцију аутобуске станице | ||
Грејхоунд је у четвртак издао званичну изјаву да су ове дуге линије непрофитабилне. Такође су изјавили да ће стопирати све своје услуге у западној канади ако не добију некакву помоћ од Државе.
Рурални део Канаде је почео да се смањује са популацијом од тридесетих година двадесетог века. Година када је механизација на фармама почела да преузима већи део послова и смањује потребу за радном снагом. Због недостатка посла људи су почели да одлазе из тих крајева и самим тим и број становника је у селима почео да се смањује, остала су огромна имања са минималним неопходним бројем радника.
У каснијем периоду и железница је повућена из ових крајева. превоз житарица је био профитабилнији и бржи помоћу камиона. Смањена популација и далеке руте су смањивале профит аутобуских компанија и оне покушавају да се извуку са ових рута.
| “ | Тешко је за поверовати да ће нека друга компанија преузети Грејхоундове линије. Тржиште ових малих насеља није довољно велико да би могло правити профит. | ” |
—изјавио је Дејвид Џенс, председник адвокатске групе Транспорт 2000 Канада. | ||
| “ | Највећи проблем је здравство јер чак и болнице су користиле услуге Грејхоунда, шаљући крвну плазму или неки од неопходних инструмената за поједине болнице. Мали градови ће се наћи у великим проблемима ако држава не уради нешто и помогне у овој ситуацији | ” |
—додао је Дејвид Џенс | ||
Иначе само за поређење повратна аутобуска карта за пут од 200 километара од Винипега до Брандона, оба у Манитоби, кошта 64 CAD, а да би се исти пут прешао колима то би коштало око 120 CAD.
| “ | ” |
Извор[уреди]
- Rod Nickel and Susan Taylor „Canada villages face isolation without Greyhound” Reuters, 5. септембар 2009. (енглески)