Kako izmeniti zakone da Amerika ne postane utočište za ratne zločince?

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu


24. jun 2008.
Vašington/ SAD Po rečima demokratskog senatora Dika Durbina iz države Ilinoj, Sjedinjene Države nemaju zakon kojim bi se gonile osobe koje žive u Americi odgovorne za zločine protiv čovečnosti počinjene u trećim zemljama. Kako sa Kapitol hila javlja novinarka Glasa Amerike, Debora Tejt, senator Durbin, inače član senatskog Odbora za pravosuđe namerava da to izmeni.

Sentor Durbin kaže da ne želi da Sjedinjene Države postanu utočište za ratne zločince. Na današnjem pretresu u Pododboru za pravosuđe Durbin je izneo da postojeći američki zakoni poseduju pravnu začkoljicu koja sputava Sekretarijat za pravosuđe da preduzme mere protiv osoba osumnjičenih za zločine protiv čovečnosti koje su se nastanile u Americi. Senator iz Ilinoja je predočio da bi, na primer, neki strani gospodar rata, kriv za masovna silovanja, koji bi uspeo da dođe u Ameriku, bio izvan domašaja pravde. «Uprkos dugogodišnjoj podršci koju Sjedinjene Države pružaju progonu osumnjičenih za zločine protiv čovečnosti, počinjene pored ostalog u Drugom svetskom ratu, bivšoj Jugoslaviji ili Siera Leoneu, u Americi ne postoji zakon koji zabranjuje zločine protiv čovečnosti. Rezultat toga je da naše vlasti ne mogu da gone takve osumnjičene u našoj sopstvenoj zemlji.» Durbin se zalaže za izmenu postojećeg zakona. U tome ga podržava senator suparničke, Republikanske stranke, Arlen Spekter iz Pensilvanije.

«Ovo je pitanje od ogromne važnosti». Nije poznato kada bi predlog takvog zakona mogao da bude podnet. Da bi neki zakon postao pravosnažan treba najpre da bude usvojen i u Senatu i Predstavničkom domu Kongresa i potom potpisan od strane američkog predsednika. Senator Durbin je napomenuo da američki zakon smatra genocid i mučenje za zločine. On lično bio je inicijator predloga zakona koji je predsednik Buš potpisao krajem prošle godine, prema kome američke vlasti mogu da sude osobama koje su učestvovale u genocidu počinjenom na tlu trećih zemalja, a žive u Americi.

Izvor[uredi]