Irska: Sveštenici zlostavljali decu

30. maj 2009.

Dablin / Irska (Bi-Bi-Si) Irski sveštenici već nekoliko dana suočeni su sa istinom o zlostavljanju dece u njihovim ustanovama. Iako se godinama spekulisalo o psihičkim i seksualnim torturama, decenijska priča i zvanično potvrđena.

Prema rečima Bi-Bi-Si-ja, u Dablinu objavljen je izveštaj u kojem se navodi da su deca u ustanovama, kojim je upravljala Irska katolička crkva, decenijama doživljavali fizičko, psihičko i seksualno zlostavljanje. Crkva u Irskoj ima veoma veliku ulogu u društvenom životu stanovnika ostrva. Direktno ili indirektno upravlja brojnim školama, popravnim domovima, sirotištima i domovima za nezbrinutu decu.

Sredinom devedesetih, sve više se pričalo o zlostavljanu dece od strane crkve, da bi na kraju Irska državna televizija, pre nekoliko godina, emitovala seriju dokumentaraca posvećenoj ovoj temi. To je prouzrokovalo državno imenovanje posebne komisije čiji je zadatak bio da istraži optužbe iznesene na račun Crkve.

| Za nas u komisiji, ovo je kraj dugog puta - ali je taj naš put jako kratak ako se u poredi sa putem koji su, tražeći zadovoljenje pravde, prošle žrtve.
—sudija Šon Rajan

Istraga koja je trajala punih devet godina, objedinjena je u dokumentima koji navode da da je decenijama trajalo masovno zlostavljanje dece u ustanovama kojima je upravljala crkva. U izveštaju koji je predstavio sudija Šon Rajan navodi se da je jedan od žrtava i Kol O' Gorman, koga je između 14. i 17. godine života seksualno zlostavljao sveštenik. Kol danas živi u Britaniji, i o svom iskustvu napisao je i njih pod nazivom Neverovatno.

“	Upoznao sam sveštenika po imenu Šon Forčun, na okupljanju koje je crkva organizovala za omladinu. Dve nedelje kasnije on je došao u našu kuću i pitao da li bih mogao da mu pomognem da u njegovoj novoj parohiji organizuje okupljanja mladih. Bio sam počastvovan i oduševljen. Ni moji roditelji nisu ni jedng trenutka sumnjali u dobre namere sveštenika - bila je to 1991. godina u katoličkoj Irskoj, i ja sam otišao kod njega. Ali njegova namera nije bila da mi pruži priliku da radim ono šte me je zanimalo, nego da me seksualno zlostavlja. Sve što su me do tada učili bilo je da su sveštenici dobri i da ne mogu da učine zlo. Ja sam zato za ono što mi se dešavalo krivio sebe - što je on, opet, koristio da me ucenjuje i da me primora da ponovo odem kod njega.	”
—deo iz knjige Neverovatno

U izveštaju specijalne komisije irske vlade navodi se da je seksualno zlostavljanje bilo hroničan problem, posebno u crkvenim ustanovama za dečake. Navode se, između ostalog, reči čoveka koji kaže da se u domu za nezbrinutu decu u kojem je rastao radovao Božiću zato što makar na taj dan nije bilo seksualnog zlostavljanja. Međutim, u izveštaju se kaže i da su i fizičko i psihičko maltretiranje bili redovna pojava. Novinar irske državne televizije An Mari Grin pratila je objavljivanje nalaza specijalne komisije:

“	Jedna žena opisuje kako je časnim sestrama omiljeni način kažnjavanja bio da uhvate decu za kosu i da ih tako podignu s poda. Premlaćivanje male dece je bilo redovna pojava. Žrtve kažu da su redovno bičevane, šutirane, da su im nanošene opekotine i da su im glave potapane ispod vode. Bilo je i ponižavanja, i drugih oblika psihičkog maltretiranja. Deca su, pri tom, često loše hranjena. Novac koji su crkvene ustanove dobijale od države kako bi hranile decu je preusmeravan u ishranu monaha, sveštenika i časnih sestara, a deca su dobijala jako lošu hranu.	”
—sudija Šon Rajan

Prema rečima Bi-Bi-Si-ja rezultati i zaključci izveštaja su očekivani, jer su mnogi znali o postupcima Katoličke crkve, ali malo je njih koji su javno smeli da optužuju moćnu instituciji.

Najviši katolički velikodostojnik u Irskoj, kardinal Šon Brajdi, izvinio se i rekao da ga je sramota. Žrtve zlostavljanja tvrde da je napravljen veliki i važan korak, ali da pravda još uvek nije potpuno zadovoljena jer imena sveštenika, monaha i časnih sestara koji su učestvovali u zlostavljanju ostaju zaštićena, odnosno neće biti objavljivana.

Izvor

• „Ирска: свештеници злостављали децу” Би-Би-Си, 21. мај 2009. (srpski)