Duboki koreni krimske krize

23. mart 2014.
Moskva/ Krim (Beta) - Poreklo krize oko Krima mnogo je dublje od toga kome treba da pripadne to strateško poluostrvo na Crnom moru i od tinjajućeg gneva Rusije zbog ophođenja Zapada prema njoj posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, piše u analizi agencije AP.

U analizi pod nazivom „Kriza otkriva ruski post-sovjetski gnev“, navodi se da je najveća pritužba Rusije to što je NATO priključio ne samo bivše sovjetske saveznike kao što su Poljska i Rumunija, nego i tri republike koje su bile deo Sovjetskog Saveza-Litvaniju, Letoniju i Estoniju.

Poslednja kap koja je prelila čašu bio je potez EU da približi Ukrajinu Zapadu kroz sporazum o političkom približavanju. To je pokrenulo niz događaja koji su doveli do smenjivanja ukrajinskog pro-ruskog predsednika i na kraju do ruske aneksije Krima, navodi AP.

U govoru u utorak u kojem je objavio pripajanje Krima Rusiji, predsednik Vladimir Putin se osvrnuo na posthladnoratovsku istoriju i optužio Zapad da je varao Rusiju i ignorisao njene interese u godinama posle raspada Sovjetskog Saveza, ukazuje se u članku.

Putin je u tom govoru izjavio da za sve ima neke granice, a da su zapadni partneri Rusije u slučaju Ukrajine „prešli crtu“. „Ponašali su se nevaspitano, neodgovorno i neprofesionalno“, rekao je Putin.

Malo zapadnih posmatrača ili stručnjaka za odnose Istok-Zapad podržava Putinove postupke u Ukrajini, navodi se u analizi.

Međutim, opšte je mišljenje da ukrajinska kriza u znaku odluke Kremlja da je „više od 20 godina pokušaja da se razviju bolji odnosi sa zapadom, bilo neuspešno“, rekao je Kit Darden, profesor za medjunarodne odnose na Univerzitetu Ameriken (American University).

Po mišljenju Džeka Metloka, američkog ambasadora u Moskvi na kraju Hladnog rata, brzo preuzimanje Krimska od strane Moskve treba gledati u kontekstu toga kako se Vašington ophodio prema Moskvi od raspada Sovjetskog Saveza.

„Opšta pretpostavka da je Zapad iznudio raspad Sovjetskog Saveza i tako pobedio u Hladnom ratu je pogrešna. Činjenica je da je Hladni rat završen pregovorima u kojima su na dobitku bile obe strane“, napisao je Metlok u članku u Vašington Postu.

Problem je, kako je dodao, to što su se od raspada Sovjetskog saveza SAD prema Rusiji ophodile kao da je ona poražena.

„Širenje NATO na baltičke zemlje i na Balkan je bio diplomatski ekvivalent udarcu među noge“, napisao je on.

Ruske strateške i emocionalne veze sa Ukrajinom su posebno duboke, a na ukrajinskom istoku je brojno rusko stanovništvo koje bi pozdravilo povratak ruske vlasti, dok na zapadu stanovništvo želi da se oslobodi „ruskog povodca i pripoji se EU i NATO“.

Vejn Meri iz Američkog saveta za spoljnu politiku je rekao da je Putin doživeo kao „ogromno poniženje“ događaje u Ukrajini, smenjivanje proruskog predsednika Viktora Janukoviča i postavljanje prozapadne vlade.

„Putin je odlučio:`Neću dozvoliti Zapadu da ovo uradi. Ako misle da samnom mogu ovako da se ponašaju, ne znaju s kim imaju posla!`“, Rekao je Meri.

Fiona Hil iz Instiuta Brukings smatra da sankcije neće odvratiti Rusiju i čak podseća kako se Sovjetski Savez odupro nemačkoj opsadi Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.

Ona je rekla da je rusko razmišljanje da mogu da podnesu sve, čak i bilo koji ekonomski ili politički „bol“, uvereni da mogu da izdrže više nego što može da Zapad.

Darden sa Univerziteta Ameriken kaže da aneksija Krima obeležava rusko okretanje od Evrope, okretanje od SAD, a prema jačoj etatističkoj politici. On smatra da je Krim samo „početak onoga što ćemo tek videti“.

Izvor[uredi]

„Duboki koreni krimske krize” Novinska agencija Beta, 20. март 2014. (srpski)

Podeli ovo: