Дубоки корени кримске кризе
23. март 2014.
Москва/ Крим (Beta) - Порекло кризе око Кримa много је дубље од тога коме треба да припадне то стратешко полуострво на Црном мору и од тињајућег гнева Русије због опхођења Запада према њој после распада Совјетског Савеза 1991. године, пише у анализи агенције АП.
У анализи под називом „Криза открива руски пост-совјетски гнев“, наводи се да је највећа притужба Русије то што је НАТО прикључио не само бивше совјетске савезнике као што су Пољска и Румунија, него и три републике које су биле део Совјетског Савеза-Литванију, Летонију и Естонију.
Последња кап која је прелила чашу био је потез ЕУ да приближи Украјину Западу кроз споразум о политичком приближавању. То је покренуло низ догађаја који су довели до смењивања украјинског про-руског председника и на крају до руске анексије Крима, наводи АП.
У говору у уторак у којем је објавио припајање Крима Русији, председник Владимир Путин се осврнуо на постхладноратовску историју и оптужио Запад да је варао Русију и игнорисао њене интересе у годинама после распада Совјетског Савеза, указује се у чланку.
Путин је у том говору изјавио да за све има неке границе, а да су западни партнери Русије у случају Украјине „прешли црту“. „Понашали су се неваспитано, неодговорно и непрофесионално“, рекао је Путин.
Мало западних посматрача или стручњака за односе Исток-Запад подржава Путинове поступке у Украјини, наводи се у анализи.
Међутим, опште је мишљење да украјинска криза у знаку одлуке Кремља да је „више од 20 година покушаја да се развију бољи односи са западом, било неуспешно“, рекао је Кит Дарден, професор за медјународне односе на Универзитету Америкен (American University).
По мишљењу Џека Метлока, америчког амбасадора у Москви на крају Хладног рата, брзо преузимање Кримска од стране Москве треба гледати у контексту тога како се Вашингтон опходио према Москви од распада Совјетског Савеза.
„Општа претпоставка да је Запад изнудио распад Совјетског Савеза и тако победио у Хладном рату је погрешна. Чињеница је да је Хладни рат завршен преговорима у којима су на добитку биле обе стране“, написао је Метлок у чланку у Вашингтон Посту.
Проблем је, како је додао, то што су се од распада Совјетског савеза САД према Русији опходиле као да је она поражена.
„Ширење НАТО на балтичке земље и на Балкан је био дипломатски еквивалент ударцу међу ноге“, написао је он.
Руске стратешке и емоционалне везе са Украјином су посебно дубоке, а на украјинском истоку је бројно руско становништво које би поздравило повратак руске власти, док на западу становништво жели да се ослободи „руског поводца и припоји се ЕУ и НАТО“.
Вејн Мери из Америчког савета за спољну политику је рекао да је Путин доживео као „огромно понижење“ догађаје у Украјини, смењивање проруског председника Виктора Јануковича и постављање прозападне владе.
„Путин је одлучио:`Нећу дозволити Западу да ово уради. Ако мисле да самном могу овако да се понашају, не знају с ким имају посла!`“, Рекао је Мери.
Фиона Хил из Инстиута Брукингс сматра да санкције неће одвратити Русију и чак подсећа како се Совјетски Савез одупро немачкој опсади Лењинграда у Другом светском рату.
Она је рекла да је руско размишљање да могу да поднесу све, чак и било који економски или политички „бол“, уверени да могу да издрже више него што може да Запад.
Дарден са Универзитета Америкен каже да анексија Крима обележава руско окретање од Европе, окретање од САД, а према јачој етатистичкој политици. Он сматра да је Крим само „почетак онога што ћемо тек видети“.
Извор
[уреди]- „Duboki koreni krimske krize” Novinska agencija Beta, 20. март 2014. (српски)