Beograd: Fond za humanitarno pravo predstavio izveštaj o poginulima i nestalima na Kosovu i Metohiji
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
6. oktobar 2009.
Beograd/ Srbija
Tokom sukoba na Kosovu i Metohiji u periodu od 1. januara do decembra 2000. godine, ubijeno je, stradalo ili nestalo 13.421 osoba, saopštio je danas Fond za humanitarno pravo na konferenciji za novinare, održanoj u zgradi Gradske uprave na Trgu Nikole Pašića. Prezentaciji izveštaja Fonda za humanitarno pravo danas su prisustvovale i porodice nestalih i nastradalih, kao i pomoćnica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović, koja je istakla da se mora saznati puna istina o nestalima na Kosovu i Metohiji.
– Iako nema zakonska ovlašćenja, Grad Beograd je u proteklom periodu pokušao da olakša život porodicama nastradalih i nestalih, jer znamo da je mnogima od njih teško da se posle ličnih tragedija vrate svojim životima. Najugroženijima smo u više navrata materijalno pomagali, a sada smo odlučili da na Savskom trgu podignemo spomenik svim nevino nastradalima u ratovima tokom devedestih godina prošlog veka. Znamo da porodicama nije lako da se već jednu deceniju pitaju šta se njihovim najmilima dogodilo i zato je ovaj izveštaj dragocen. Puna istina o nestalima mora izaći na videlo, a za to se moraju pobrinuti državni organi, kao i oni koji danas upravljaju Kosovom i Metohijom – rekla je Radmila Hrustanović.
Trogodišnje istraživanje aktivista ove nevladine organizacije pokazalo je da, od ukupnog broja žrtava, ima 10.533 Albanca, 2.238 Srba, 126 Roma, 100 Bošnjaka, 40 Crnogoraca, 25 Aškalija, 18 Egipćana, 13 Turaka, 10 Mađara, 8 Goranaca, 4 Makedonca, po dva Bugara, Čeha, Hrvata, Rusa, Slovenaca i po jedan Rusin i Slovak. O sudbini 1.886 osobe ni danas se ne zna ništa, a među njima ima 500 Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je da je ovo prvi put da se posle velikih sukoba na ovim prostorima pravi izveštaj o nastaradalima.
– Ovakva vrsta popisa ubijenih, nastradalih i nestalih nije pravljena ni posle Drugog svetskog rata i verujemo da će naš izveštaj koristiti generacijama koje dolaze da bi shvatile šta se na ovom prostoru dešavalo. Podatke smo dobijali od porodica nastradalih, onih koji su ih poslednji put videli žive, državnih organa i mislimo da smo gotovo sve obuhvatili. Svi koji imaju neke dodatne podatke o nastradalima mogu nam ih i dalje dostaviti jer planiramo da konačnu verziju ovog izveštaja objavimo tek krajem 2010. godine – kazala je Nataša Kandić.
Kada je reč o žrtvama nealbanskog porekla, u periodu od januara 1998. godine do decembra 2000. godine ubijeno je ili nestalo 309 žena, 577 vojnika i 354 pripadnika MUP-a Srbije (od kojih 13 albanske nacionalnosti). Najmlađa žrtva je jednogodišnji dečak romske nacionalnosti, a najstarija Nada Vasić, koja je u trenutku nestanka imala 81 godinu. Najviše Srba stradalo je u Prizrenu (276), Prištini (271), Peći (240), Đakovici (233). Među Srbima, Romima, Bošnjacima i Crnogorcima najviše je civila, čak 1.390.