Београд: Фонд за хуманитарно право представио извештај о погинулима и несталима на Косову и Метохији
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
6. октобар 2009.
Београд/ Србија
Током сукоба на Косову и Метохији у периоду од 1. јануара до децембра 2000. године, убијено је, страдало или нестало 13.421 особа, саопштио је данас Фонд за хуманитарно право на конференцији за новинаре, одржаној у згради Градске управе на Тргу Николе Пашића. Презентацији извештаја Фонда за хуманитарно право данас су присуствовале и породице несталих и настрадалих, као и помоћница градоначелника Београда Радмила Хрустановић, која је истакла да се мора сазнати пуна истина о несталима на Косову и Метохији.
– Иако нема законска овлашћења, Град Београд је у протеклом периоду покушао да олакша живот породицама настрадалих и несталих, јер знамо да је многима од њих тешко да се после личних трагедија врате својим животима. Најугроженијима смо у више наврата материјално помагали, а сада смо одлучили да на Савском тргу подигнемо споменик свим невино настрадалима у ратовима током деведестих година прошлог века. Знамо да породицама није лако да се већ једну деценију питају шта се њиховим најмилима догодило и зато је овај извештај драгоцен. Пуна истина о несталима мора изаћи на видело, а за то се морају побринути државни органи, као и они који данас управљају Косовом и Метохијом – рекла је Радмила Хрустановић.
Трогодишње истраживање активиста ове невладине организације показало је да, од укупног броја жртава, има 10.533 Албанца, 2.238 Срба, 126 Рома, 100 Бошњака, 40 Црногораца, 25 Ашкалија, 18 Египћана, 13 Турака, 10 Мађара, 8 Горанаца, 4 Македонца, по два Бугара, Чеха, Хрвата, Руса, Словенаца и по један Русин и Словак. О судбини 1.886 особе ни данас се не зна ништа, а међу њима има 500 Срба, Рома, Бошњака и других неалбанаца.
Директорка Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић рекла је да је ово први пут да се после великих сукоба на овим просторима прави извештај о настарадалима.
– Оваква врста пописа убијених, настрадалих и несталих није прављена ни после Другог светског рата и верујемо да ће наш извештај користити генерацијама које долазе да би схватиле шта се на овом простору дешавало. Податке смо добијали од породица настрадалих, оних који су их последњи пут видели живе, државних органа и мислимо да смо готово све обухватили. Сви који имају неке додатне податке о настрадалима могу нам их и даље доставити јер планирамо да коначну верзију овог извештаја објавимо тек крајем 2010. године – казала је Наташа Кандић.
Када је реч о жртвама неалбанског порекла, у периоду од јануара 1998. године до децембра 2000. године убијено је или нестало 309 жена, 577 војника и 354 припадника МУП-а Србије (од којих 13 албанске националности). Најмлађа жртва је једногодишњи дечак ромске националности, а најстарија Нада Васић, која је у тренутку нестанка имала 81 годину. Највише Срба страдало је у Призрену (276), Приштини (271), Пећи (240), Ђаковици (233). Међу Србима, Ромима, Бошњацима и Црногорцима највише је цивила, чак 1.390.