Beograd: Petlja „Hipodrom” poput saobraćajnica u svetskim metropolama

15. decembar 2010.
Beograd/ Srbija

Petlja „Hipodrom”, sa jasno obeleženim kolovozima i saobraćajnom signalizacijom, danas, nakon zvaničnog puštanja u saobraćaj, prepuna je automobila koji bez zastoja, kolona i nervoze vozača stižu do željenih destinacija. Iako su loši vremenski uslovi i niska temperatura, novoj saobraćajnici nisu odoleli ni meštani obližnjeg naselja. Neki od njih sa rukama na leđima gledaju lepu i, kako kažu, veoma korisnu građevinu, koja je jedna od pristupnih saobraćajnica novog mosta preko reke Save na Adi Ciganliji.Osamdesettrogodišnji penzioner Tomislav Kordić se seća da je na tom mestu nekada bila drvena ćuprija koju je svakodnevno prelazio kada je odlazio i vraćao se iz škole. – Nova petlja je prelepa, za mene je ona sada zaista carska ćuprija – kaže Tomislav i laganim korakom i ispitivačkim pogledom pregleda svaki detalj nove raskrsnice.Petlja „Hipodrom” sada podseća na petlje nekih svetskih metropola, objašnjava nam vozač Dragan Dragić i dodaje da se sada mnogo lakše i brže stiže do centra grada, „a pogled koji nam se pruža je divan”.I zaista, pogled sesa jedne stranepruža ka pilonu visokom 175 metara, koji se ponosno šepuri nad mostom koji će sledeće godine povezati Čukaricu i Novi Beograd.Nenad Perišić, autoprevoznik iz Subotice, zadovoljan novom saobraćajnicom kaže da je sada prilaz centru bolji, lepši i lakši, a žene vozači, poput Milice Teodosijević, ističu da je kolovoz širok, jasno obeležen i pravi užitak za vožnju.Prema rečima gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, nastavak ove petlje ka Požeškoj ulici trebalo bi da bude završen sledeće godine, tako da će direktno iz te ulice biti silazak na petlju i dalje prolaz ka Drajzerovoj, Topčiderskoj zvezdi i Sajmu.Preko ove petlje saobraćaj se odvija dvosmerno u pravcu iz Paštrovićeve ulice ka Topčideru, a jednosmerno Bulevarom vojvode Mišića, i to od nove raskrsnice ka Beogradskom sajmu.Završena je izgradnja 11 mostovskih konstrukcija, površine blizu 20.000 kvadratnih metara. Za svih jedanaest konstrukcija izgrađeno je 117 stubova i izvedeno devet potpornih zidova u dužini od 1.100 metara. Završeno je polaganje vodovodne i kanalizacione mreže, kao i postavljanje javne rasvete i kontaktne mreže. Radovi se nastavljaju u preostale dve faze – veza sa Požeškom ulicom i petljom „Radnička”. Radovi na konstrukcijama petlje „Hipodrom” zahtevni su i kompleksni zbog premošćavanja postojeće pruge, i to sa minimalnim zaustavljanjem železničkog saobraćaja. Ukupna dužina konstrukcija iznad Bulevara vojvode Mišića je oko jedan kilometar, dok raskrsnica sa Paštrovićevom ulicom predstavlja gredni most dužine stotinu metara sa stubovima, koji su temeljeni na dubinama od 12 metara, kako bi se dobio siguran oslonac za saobraćajnicu.Izgradnjom nadvožnjaka kod Careve ćuprije ukinuće se ukrštanje drumskog i železničkog saobraćaja na poziciji Paštrovićeve ulice, čime će se povećati bezbednost i ubrzati saobraćaj prema Banovom brdu, kao i prema centralnim delovima grada. Sam nadvožnjak će, sa po dve saobraćajne trake u svakom smeru, biti široka i moderna trokraka raskrsnica sa prilaznim rampama, koje će omogućiti nesmetano kretanje u pravcu Banovog brda ili dalji prolaz Bulevarom vojvode Mišića.

Izvor

• „Београд: Петља „Хиподром” попут саобраћајница у светским метрополама” Град Београд, 15. децембар 2010. (srpski)