Beograd: Održana poslednja diskusija pred usvajanje novog zakona o vanrednim situacijama i civilnoj zaštiti
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
24. novembar 2009.
Beograd/ Srbija
Poslednja u nizu regionalnih diskusija o nacrtu zakona o vanrednim situacijama i civilnoj zaštiti, koji bi trebalo da bude usvojen u decembru ove godine, održana je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U ime grada Beograda, kao domaćina skupa pod nazivom „Partnerstvo lokalnih i nacionalnih vlsti”, učesnike je pozdravio član Gradskog veća Slobodan Šolević.
– Vlada Republike Srbije donela je ove godine odluku o formiranju jedinstvene službe za vanredne situacije, koja će biti situirana u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i akcioni plan s precizno definisanim zadacima svih nadležnih ministarstava i dinamikom realizacije plana. Od današnje diskusije očekujemo konstruktivne predloge u vezi s novim zakonom, kao što je to bio slučaj na prethodnim u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Nov zakon podrazumeva koordinaciju i organizaciju svih državnih organa u vanrednim situacijama, zatim precizno definisanje i podelu prava i obaveza, kao i praćenje efikasnosti i ekonomičnosti ljudskih i materijalnih resursa kojima raspolaženo u ovom trenutku – rekao je Šolević, ističući da je donošenje ovog zakona nužno jer se na njega čekalo dugo, tačnije tri decenije.
Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, kazao je da je krajnje vreme da Srbija dobije jedan moderan zakon koji će regulisati ovu oblast, kao i integrisanu službu za vanredne situacije u cilju veće bezbednosti građana.
– Cilj je da se napravi čvrsta veza između lokalne samouprave kao nosioca odgovornosti za reagovanje u vanrednim situacijama i Sektora za vanredne situacije MUP-a. Posle usvajanja zakona, za sve nas počinje veliki posao praktičnog uspostavljanja ovog sistema koji bi bio primenjiv i u slučaju neke vanredne situacije, ali i u preventivnom smislu. Nepodeljeno je mišljenje da je zakon zaista potreban našoj zemlji, a njegova suština jeste da se na teritoriji čitave Srbije uspostavi jedinstven odgovor na vanredne situacije, a ne da kao do sada svaka opština reaguje od slučaja do slučaja bez preventivnih mera – istakao je Marić.
Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić kazao je da će gradonačelnici i predsednici opština novim zakonom dobiti jasno definisanu ulogu u vanrednim situacijama, ali da u proces moraju da se uključe čitave lokalne zajednice, od javnih komunalnih preduzeća, preko privrednih subjekata pa do pojedinaca. Zakonom će se dati okvir i obaveze, a svaka lokalna samouprava konkretizovaće zakon u zavisnosti od svojih osnovnih karakteristika.
U prirodnim nepogodama, tehničko-tehnološkim i drugim većim nesrećama, jedini mogući način da se, pre svega, pravovremeno reaguje i spasu ljudski životi, a potom i materijalna i kulturna dobra jeste sprovođenje adekvatnih mera u kojima učestvuju sve raspoložive snage. Evropski i svetski standardi zasnivaju se na principima decentralizovanog i demilitarizovanog delovanja u proglašavanju vanrednih situacija i upravljanju njima. Zaštita i spasavanje su prvenstveno humanitarne aktivnosti, u kojima se odgovorno raspolaže dostupnim sredstvima, od lokalnog ka nacionalnom nivou. Uloga lokalne samouprave, pokrajine i države ključna je u ovom procesu. One predstavljaju važan i unapred pripremljen servis za organizovanje građana, kompanija i drugih službi u vanrednim situacijama. Principi pripreme, zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama počivaju na načelu dostupnosti za sve, kao i na zasnovanom i informisanom donošenju odluka. Solidarnost takođe predstavlja značajan princip, prema kojem svako učestvuje u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima.
Upravljanje vanrednim situacijama podrazumeva planiranje, jasno definisanu strukturu i organizovanost države, lokalne samouprave, dobrovoljnih društava, javnog i privatnog sektora da zajedničkim snagama sveobuhvatno odgovore na širok spektar potreba u tim okolnostima. Srbija novim, integrisanim sistemom za upravljanje vanrednim situacijama prepoznaje i artikuliše te potrebe i uspostavlja efikasne mehanizme odgovora, navodi se u zaključcima nekih od prethodnih diskusija. Na osnovu sprovedene ankete, više od 120 opština i gradova u Srbiji smatra da je reforma postojećeg zakona neophodna.
Današnjem skupu prisustvovali su predstavnici svih beogradskih opština.
Napomena: snimak ovog događaja možete preuzeti sa sajta www.infobiro.tv