Београд: Одржана последња дискусија пред усвајање новог закона о ванредним ситуацијама и цивилној заштити
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
24. новембар 2009.
Београд/ Србија
Последња у низу регионалних дискусија о нацрту закона о ванредним ситуацијама и цивилној заштити, који би требало да буде усвојен у децембру ове године, одржана је данас у Народној скупштини Републике Србије. У име града Београда, као домаћина скупа под називом „Партнерство локалних и националних влсти”, учеснике је поздравио члан Градског већа Слободан Шолевић.
– Влада Републике Србије донела је ове године одлуку о формирању јединствене службе за ванредне ситуације, која ће бити ситуирана у Министарству унутрашњих послова, као и акциони план с прецизно дефинисаним задацима свих надлежних министарстава и динамиком реализације плана. Од данашње дискусије очекујемо конструктивне предлоге у вези с новим законом, као што је то био случај на претходним у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Нов закон подразумева координацију и организацију свих државних органа у ванредним ситуацијама, затим прецизно дефинисање и поделу права и обавеза, као и праћење ефикасности и економичности људских и материјалних ресурса којима располажено у овом тренутку – рекао је Шолевић, истичући да је доношење овог закона нужно јер се на њега чекало дуго, тачније три деценије.
Предраг Марић, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације, казао је да је крајње време да Србија добије један модеран закон који ће регулисати ову област, као и интегрисану службу за ванредне ситуације у циљу веће безбедности грађана.
– Циљ је да се направи чврста веза између локалне самоуправе као носиоца одговорности за реаговање у ванредним ситуацијама и Сектора за ванредне ситуације МУП-а. После усвајања закона, за све нас почиње велики посао практичног успостављања овог система који би био примењив и у случају неке ванредне ситуације, али и у превентивном смислу. Неподељено је мишљење да је закон заиста потребан нашој земљи, а његова суштина јесте да се на територији читаве Србије успостави јединствен одговор на ванредне ситуације, а не да као до сада свака општина реагује од случаја до случаја без превентивних мера – истакао је Марић.
Генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић казао је да ће градоначелници и председници општина новим законом добити јасно дефинисану улогу у ванредним ситуацијама, али да у процес морају да се укључе читаве локалне заједнице, од јавних комуналних предузећа, преко привредних субјеката па до појединаца. Законом ће се дати оквир и обавезе, а свака локална самоуправа конкретизоваће закон у зависности од својих основних карактеристика.
У природним непогодама, техничко-технолошким и другим већим несрећама, једини могући начин да се, пре свега, правовремено реагује и спасу људски животи, а потом и материјална и културна добра јесте спровођење адекватних мера у којима учествују све расположиве снаге. Европски и светски стандарди заснивају се на принципима децентрализованог и демилитаризованог деловања у проглашавању ванредних ситуација и управљању њима. Заштита и спасавање су првенствено хуманитарне активности, у којима се одговорно располаже доступним средствима, од локалног ка националном нивоу. Улога локалне самоуправе, покрајине и државе кључна је у овом процесу. Оне представљају важан и унапред припремљен сервис за организовање грађана, компанија и других служби у ванредним ситуацијама. Принципи припреме, заштите и спасавања у ванредним ситуацијама почивају на начелу доступности за све, као и на заснованом и информисаном доношењу одлука. Солидарност такође представља значајан принцип, према којем свако учествује у складу са својим могућностима и способностима.
Управљање ванредним ситуацијама подразумева планирање, јасно дефинисану структуру и организованост државе, локалне самоуправе, добровољних друштава, јавног и приватног сектора да заједничким снагама свеобухватно одговоре на широк спектар потреба у тим околностима. Србија новим, интегрисаним системом за управљање ванредним ситуацијама препознаје и артикулише те потребе и успоставља ефикасне механизме одговора, наводи се у закључцима неких од претходних дискусија. На основу спроведене анкете, више од 120 општина и градова у Србији сматра да је реформа постојећег закона неопходна.
Данашњем скупу присуствовали су представници свих београдских општина.
Напомена: снимак овог догађаја можете преузети са сајта www.infobiro.tv