Beograd: Zoran Alimpić položio cveće na spomen-obeležja

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu

6. april 2010.
Beograd/ Srbija

Povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, Zoran Alimić, zamenik predsednika Skupštine grada Beograda, položio je cveće na fontanu „Vrelo života” ispred palate „Beograd” i na granitni krst u porti Vaznesenjske crkve.

– Tog 6. aprila 1941. godine bio je Uskrs, Beograd je bombardovan bez objave rata i mučki. To nije bio prvi put, nažalost ni poslednji, i danas odajemo poštu građanima Beograda koji su stradali samo zato što je jedna vojna sila želela da bombarduje glavni grad tadašnje Kraljevine Jugoslavije i demonstrira moć. Taj događaj je nešto što ne smemo da zaboravimo, što je nažalost deo istorije ovog grada i taj dan ubrajamo u jedan od najtragičnijih događaja u našoj istoriji – rekao je Zoran Alimpić.

Vence na spomen-obeležja položili su i predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Udruženja Beograđana „6. april”, kao i članovi Udruženja civilnih invalida rata.

Beograd je proglašen za otvoren grad 3. aprila 1941. godine, a ujutru 6. aprila 1941. otpočelo je njegovo bombardovanje. Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera. Operacija uništenja Beograda nosila je naziv „Strašni sud” (Strafgericht). U zoru 6. aprila 1941. godine glavni grad Kraljevine Jugoslavije napalo je, u tri talasa, 484 bombardera i 250 lovaca. Na Beograd je izručeno oko 440 tona razornih zapaljivih bombi. U bombardovanju Beograda, koje se desilo na uskršnje jutro, bez zvanične objave rata, poginulo je više od deset hiljada građana. Pogođeni su mnogi važni vojni, kulturni, zdravstveni i stambeni objekti u gradu, među kojima je i Narodna biblioteka, koja je izgorela sa dragocenim knjigama, inkunabulama, zbirkom srednjovekovnih rukopisa, retkim knjigama od 15. do 17. veka i periodikom od 17. do 20. veka.

Izvor[uredi]