Beograd: Delo je uvek iznad ideologije

16. avgust 2009.
Beograd/ Srbija

Ovih dana iz štampe će izaći drugo izdanje zbirke pesama „Klupe nenagrađenih” Duška Novakovića, dobitnika Nagrade grada Beograda za prethodnu godinu. Pesnik je priznanje dobio upravo za pomenutu zbirku. To je bio neposredan povod za razgovor s Duškom Novakovićem, eminentnim predstavnikom verizma u srpskoj književnosti. Nagrada grada Beograda dodeljena je već peti put zaredom.

Nije proteklo mnogo vremena od pojavljivanja knjige pesama „Klupe nenagrađenih”, a drugo izdanje već je u štampi. Da li je za uspeh ovog dela kod čitalaca zaslužno i priznanje koje ste dobili, ili je stručni žiri tek dobro procenio ko je nagradu zaslužio? – Za razliku od proze, književne nagrade za poeziju nisu neposredan uzrok velike čitanosti. To je tako zato što poezija predstavlja zatvoren sistem upućen čitaocu sa određenim emotivnim iskustvom. Uostalom, epska smo nacija i više nam odgovara jedna vrsta ogovaračkog tipa proze, koja se brižljivo neguje i namenjena je određenom mentalitetskom sklopu. Pesnička spoznaja je u podređenom položaju. Ipak, nema bojazni da poezija neće pronaći svoj put do publike, što je veoma važno jer je pisanje pesama u stvari identifikacija sa Drugim, i u socijalnom i u metafizičkom smislu.

Može li se za Vaše pesme reći da su okrenute na dve strane: ka unutrašnjem poniranju i ka socijalnom angažmanu? – To je sasvim tačno. Ta ambivalentnost je neka vrsta obrasca moje duše.

Neke Vaše pesme, kao, recimo, „Ako je kašnjenje kući samo po sebi greh”, predstavljaju istovremeno poeziju i pričicu s poentom. Da li to smatrate kvalitetom ili, kako neki kritičari misle, manjkavošću? – Savremena poezija ide ka pripovedanju, tako da to ne smatram manjkavošću. Kao pesnik, u igru uvodim i istoriju. Osećam da sam još od starogrčkih tirana ubačen u stolarsku stegu. I kad bih izašao, naišao bih na nove tirane ovog vremena.

Da li je takav pogled uslovljen ličnim iskustvom? – Moja sudbina veoma je povezana s prilikama i neprilikama oko pobednika u Drugom svetskom ratu. Moj otac Nikola bio je pilot Engleskog kraljevskog vazduhoplovstva. Posle Rezolucije Informbiroa hteo je da pređe u Sovjetski Savez, a na volšeban način završio je u staljinističkom logoru.

Uočavate li pravilan odnos između poetičkog i političkog opredeljenja kod današnjih srpskih pisaca? – Uočavam. Tradicionalisti su uglavnom okrenuti nacionalnoj politici, a postmodernisti su bliži liberalnim političkim opcijama.

Jeste li bili svedok da se prijateljstva raskidaju zbog političkih razmirica? – Ne samo svedok, nego, nažalost, i učesnik. Mnogima se to dešavalo. Ipak, moram da naglasim da je delo uvek iznad ideologije, ma kakva ona bila. Delo štiti autora.

U poeziji se služite i rečima koje pripadaju veoma različitim stilskim registrima, kao u naslovu „Sedativ za posvojenče”. Da li je takva orijentacija način da se parira sve surovijem svetu koji nas okružuje? – Posle Dantea, koji je u svom delu koristio nekoliko hiljada reči, književni vokabular je sve siromašniji, tako da je posezanje za novim jezičkim materijalom veoma potrebno. Ezra Paund je u „Kantosima” koristio mnoge jezičke mogućnosti, pa je čak u svoje pevanje uvrstio i makedonsku pesmu „Biljana platno beleše”, kao i referate sa sastanaka bordova velikih kompanija. Problem praćenja emotivnog stanja pomoću celokupnog jezičkog korpusa upravo je izazov za poeziju.

Pominjete s poštovanjem Ezru Paunda iako je njegovo političko opredeljenje, sasvim sigurno, neprihvatljivo u demokratskom, slobodnom svetu. – Istina je, ali delo je, kao što sam rekao, iznad svake ideologije.

Hoće li buduće generacije čitalaca u Srbiji isto tako gledati na ideološko-poetičke podele kod današnjih srpskih pisaca? – Možda i hoće. Vidite, Srpsko književno društvo, čiji sam sekretar, odvojilo se od Udruženja književnika Srbije. Izdajemo časopis „Književni magazin” i ne bismo odbili da štampamo prilog nekog pisca drukčije političke orijentacije. Jedini kriterijum je da delo bude dobro – zaključuje Duško Novaković. Naš sagovornik dodaje da je grad Beograd mnogo učinio za književno udruženje kojem pripada. Dobili su prostor i mogućnost da realizuju svoje programe, a otvorena je i prilika da se sarađuje sa inostranstvom.

Izvor

• „Београд: Дело је увек изнад идеологије” Град Београд, 16. август 2009. (srpski)