Beograd: Gradonačelnik Dragan Đilas u „Hajatu” predstavio aktivnosti grada u privlačenju stranih investicija
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas prisustvovao je danas u hotelu „Hajat” poslovnom doručku koji je Američka privredna komora u Srbiji organizovala za kompanije članice. On je prisutne upoznao sa aktivnostima grada, planovima i najvažnijim infrastrukturnim projektima od značaja za privlačenje stranih investicija i implementacijom novog zakona o planiranju i izgradnji na nivou grada.
– U Beogradu smo postigli da su nam sva preduzeća čiji je vlasnik grad, osim GSP „Beograd”, profitabilna. Njihova dobit je prošle godine iznosila tri milijarde dinara i prvi put u istoriji pola te dobiti biće prebačeno u gradski budžet, čime će biti finansirane gradske aktivnosti, dok će 50 odsto ostati preduzećima da bi mogla nesmetano da rade i investiraju u poboljšanje svojih usluga ka korisnicima. Bio bih srećan i kao gradonačelnik i kao građanin kada bi i državne kompanije imale takav pristup. Danas je najveći patriotizam sačuvati postojeća, a ogroman otvoriti nova radna mesta u Beogradu. Mi uvek tražimo nova i bolja rešenja i spremni smo da zbog toga menjamo i neke ljude: na pojedine funkcije u Beogradu došlo je više novih ljudi nego što se to desilo u celoj Srbiji – rekao je Đilas.
Zahvaljujući novim podzakonskim aktima, mnogi zastoji u procesu dobijanja građevinske dozvole su „otkočeni”. Katastar je izdao više od 600 potvrda o konverziji bez nadoknade, a počinju da se izdaju i prve potvrde za konverziju sa nadoknadom, što je osnova za dobijanje lokacijskih dozvola. Međutim, premda je od kako se primenjuje nov zakon o planiranju i izgradnji izdato stotinu odobrenja za gradnju, samo desetak odsto onih koji su dobili odobrenje načinilo je sledeći korak i u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda potpisalo ugovor za zakup zemljišta.
– Sigurno da ima problema u primeni novog zakona, ali ni u Srbiji ni u Beogradu nije osnovni problem zakon, već to što investitori nemaju sredstva da počnu ili završe projekte. Mnoge velike zgrade u Beogradu se ne završavaju, na gradilištima hotela poput „Metropola” nema nijednog radnika, a problem je i što nema tržišta jer narod nema para. Problem su i stambeni krediti, jer banke neće kreditima da prate investicije u nekretnine. Ljudi koji su uzeli kredite na 20 ili 25 godina, sa platom od 50 hiljada dinara plaćali su mesečnu ratu od 25 hiljada, a sada je ona veća od 30 hiljada dinara. Ne shvatam zašto im banke ne produže kredit za četiri godine da se barem vrate na onaj iznos koji su davali, kao i zašto nisu spustile svoje kamate kada je euribor pao sa četiri na ispod jedan odsto – istakao je Đilas.
Skupština grada će u ponedeljak usvojiti odluku o plaćanju naknade za legalizaciju u 240 rata, zato što je logično da ako neko rešava stambeno pitanje, ima iste uslove kao onaj ko ga rešava kupovinom stana. Ova odluka se usvaja da bi što više ljudi ušlo u proces legalizacije i postalo vlasnik svoje nekretnine. Grad će pratiti proces legalizacije i uraditi sve što može da bi se on olakšao. Počeli su da se rešavaju prvi predmeti i izdaju prve dozvole, ali je to ogroman posao koji će trajati nekoliko godina, rekao je gradonačelnik Dragan Đilas.
Beogradski metro neće početi da se gradi dok ne bude jasno šta će se dešavati svakog dana u sledećih deset godina, koliko je prema proceni grada potrebno da se izgrade tri linije metroa. – Trenutno radimo na tome da tokom leta donesemo odluku o osnovnim stvarima vezanim za beogradski metro. To će biti potpuno nezavisni šinski sistem, a ne razvijeni tramvaj, koji će na Novom Beogradu ići iznad, a u centru grada ispod zemlje. Druga linija bi trebalo da ide ka Banovom brdu, a stručnjaci će reći da li od Trga Republike ili Pravnog fakulteta. Posle nam predstoji traženje finansijera i načina kako ćemo te pare da vratimo. Napravićemo metro čiji kapacitet može da zadovolji potrebe Beograda i nećemo ući u projekat koji ne može da se realiziuje. Budući da okvirno procenjujemo da nam za te tri linije treba više od milijardu evra, moramo sa republikom da se dogovorimo kako ćemo sarađivati na ovom projektu. Najvažnije je da Beograd ima snage da uz pomoć države počne sa izgradnjom metroa u naredne dve godine – kazao je Dragan Đilas.
On je pozvao sve kompanije i investitore koji imaju teškoće s nekim delom administracije u Beogradu da mu se direktno obrate, kako bi one bile rešene u skladu sa zakonskim mogućnostima i na najbolji mogući način.