Beograd: Javni gradski prevoz – najbolja alternativa
Grad se potrudio da tokom rekonstrukcije „Gazele” obezbedi vozačima automobila valjane putne pravce koje mogu da koriste, ali najbolja alternativa zapravo je javni gradski prevoz. Bezmalo da nema linije koja je u ovom periodu građanima neophodna, a da na njoj nije veći broj vozila iako je na snazi letnji režim vožnje.
Reporteri Beoinfa, ali i predstavnici Direkcije za javni prevoz, uporedo sa njima u drugom vozilu, obišli su danas delove grada kojima saobraćaju „pojačane” linije. Tramvaji kao visokokapacitetni – „pod obavezno”, ali i autobusi – više su nego dobra zamena za automobile.
– I dalje najviše preporučujemo liniju 13, od Bloka 45 do Banovog brda, kojom su zapravo spojene trase linija 11 i 13. Na ovoj deonici saobraća dvanaest tramvaja, sa intervalom od deset minuta. Linija 7 takođe je pojačana sa četiri tramvaja, pa je interval smanjen na šest minuta. Tu su, svakako, i autobusi na linijama 17, 18, 74, 88 i 95, gde je, takođe, veći broj vozila. Dakle, s jedne strane su pojačane linije koje saobraćaju „Gazelom”, a s druge linije koje saobraćaju alternativnim pravcima – kaže Slavoljub Skender, načelnik u Direkciji za javni prevoz, čiji predstavnici, kao i predstavnici Sekretarijata za saobraćaj, svakodnevno obilaze teren i „snimaju stanje” za eventualne kasnije dorade.
Na autobuskim stajalištima građani su zadovoljni kako prevoz funkcioniše. S obzirom na to da brzo dočekaju željeno vozilo, nemaju mnogo vremena da komentarišu.
„Izbegavam Gazelu, a mogu vam reći da tramvajem i brže stižem”, dobacuje nam mladić, ulazeći u jedno od polupraznih „duplih” vozila.
Vozači javnog gradskog prevoza, ipak, imaju zamerke jer „žute trake” nisu samo njihove, a velik je broj nepropisno parkiranih automobila. Tako se na pojedinim deonicama pravilo „žutih traka” vrlo poštuje, i to posebno na prilazu „Gazeli”, gde je mnogo saobraćajnih policajaca, ali situacija u Novom Beogradu nije baš zavidna.
Na stanici autobusa 68 u Bulevaru dr Zorana Đinđića vozilo ne može da uđe na stajalište jer bi vozač morao solidno da manevriše da bi se uvukao između četiri parkirana automobila. Vidno obeležano stajalište žutom „bus” oznakom vozačima automobila očigledno ništa ne znači, ali nam sa zebnjom prilaze i proveravaju da nismo slučajno inspekcija. Kada shvate da „opasnosti” nema, razilaze se svako na svoju stranu, u kafić, prodavnicu ili gde god, jer neke čak nismo ni zatekli u neposrednoj blizini vozila. Na desetak metara odatle još šest nepropisno parkiranih automobila zauzelo je skoro čitavu traku namenjenu vozilima javnog gradskog prevoza. Morali smo da sačekamo malo i da vidimo kako će se vozač autobusa snaći i, za pravo čudo, snašao se, i verovatno već naviknut na ovakve situacije, stao je posred leve trake da primi putnike.
„Sramota”, dobacuje žena, koja sa punim rukama prolazi između automobila kako bi ušla u autobus.
Sramota, ali čija?!
Izvor
[uredi]- „Београд: Јавни градски превоз – најбоља алтернатива” Град Београд, 8. јул 2010. (srpski)