Arapsko proleće, dve i po godine posle

24. avgust 2013.

- Arapsko proleće je krenulo iz Tunisa, a moguće je da se i tamo vrati posle egipatske (kontra) revolucionarne epizode. Posle više od dve i po godine od Arapskog proleća, raspoloženje stanovnika celog regiona Bliskog istoka drastično se promenilo, od trijumfa do očaja, nasilja i krvoprolića. Da li se arapsko proleće pretvara u sumornu zimu?

Revolucije koje su se početkom 2011. godine širile regionom severne Afrike delovale su ohrabrujuće moderno i sekularno. U stvari, mladi korisnici Fejsbuka i Tvitera su, prkoseći mecima u Kairu i Tunisu, opovrglavale tvrdnje postojećih vlada da je jedina alternativa brutalnom ponašanju nasilnika, u stvari, teokratija na čelu sa mulom. Gledajući danas arapski svet, politički islam je iskočio u prvi plan.

Početkom 2011. godine, Egipćani su slavili kada je u protestima okončana 30. godišnja vladavina Hosnija Mubaraka. Širom Bliskog istoka i severne Afrike, postojeći vladari su zbacivani s vlasti, dok je raspoloženje među pro-demokratskim demonstrantima bilo euforično. Pokret poznat kao Arapsko proleće je međutim dao, kako se kasnije ispostavilo, lažnu nadu za budućnost.

Veći deo Bliskog istoka uskoro je uvučen u haos. Egipatska vojska je u julu zbacila s vlasti prvog predsednika izabranog na slobodnim izborima, a zatim pustila Mubaraka iz zatvora i smestila ga u kućni pritvor.

U Siriji gde je prethodno izbio građanski rat islamisti su na čelu opozicionog fronta koji, eventualno, može zameniti Bašara el Asada. Postoje čak i nagoveštaji da je u sukobu, u kojem je do sada poginulo više od 100.000 ljudi, upotrebljeno hemijsko oružje. Ekstremisti povezani sa Al Kaidom učestvuju u borbama, dok civili beže.

U Libiji posle odlaska Moamera el Gadafija, stotine paravojnih snaga patroliraju zemljom. Pojedine su povezane sa Al Kaidom.

A u Palestini islamisti Hamasa, ogranak Muslimanskog bratstva koji i dalje u teoriji ne priznaje državu Izrael, kao i uvek imaju sigurnu kontrolu nad Pojasom Gaze. Čak bi i u problematičnom Jemenu, islamistička partija mogla da se pojavi kao najjača partija, ukoliko izbori budu održani kao što je obećano.

U Iraku Muktada el Sadr, mula, ima pravo veta nad odlukama koje mu se ne dopadaju i uspeo je da realizuje odlazak svih američkih trupa 2011. godine. Posle izbora i povlačenja američkih vojnika, došlo je do jačanja terorizma i pogoršanja nasilja, u svetlu napetosti između sunitskih i šiitskih muslimana. Vlada, predvođena šiitima, za krvoproliće uglavnom okrivljuje Al Kaidu koja je, kako smatraju analitičari, u dobroj poziciji da iskoristi nemire koji se šire regionom.

Politički islam sada ima veći uticaj u regionu nego u bilo kom trenutku od propasti Osmanskog carstva pre skoro 1 veka, a možda i otkako je Napoleon doneo poruku modernizacije arapskom svetu kada je napao Egipat 1798. godine. Suniti nasuprot šiita, islamisti nasuprot sekularnih, autoritarni nasuprot demokrata... sve te podele ključaju na nemirnom Bliskom istoku.