Alfred Nobel - od trgovca smrti do finansijera mira
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Stokholm / Švedska (Beta) Dve slučajnosti - jedan mali oglas i pogrešan nekrolog, podstakli su Alfreda Nobela, pronalazača dinamita, da ustanovi čuvene nagrade koje nose njegovo ime, posebno prestižnu nagradu za mir.
Mali oglas koji je Alfred Nobel objavio 1876. doveo je u njegov život ženu koja će postati prva žena dobitnica Nobelove nagrade za mir i osoba koja je izvršila presudni uticaj na njegovo antiratno delovanje - austrijsku pacifistkinju Bertu fon Sutner.
„Vrlo bogat stariji gospodin, kultivisan, koji živi u Parizu želi da nađe ženu, takođe u zrelim godinama, obdarenu za jezike, da mu bude sekretarica i domaćica“, glasio je oglas objavljen gotovo 20 godina pre nego što je Nobel napisao konačnu verziju svog testamenta u kojem je ustanovio svoje čuvene nagrade.
Suprotno onome što je pisalo u oglasu, milioner neženja nije bio toliko star, imao je 43 godine i živeo u Parizu od bogatstva stečenog od svojih pronalazaka. On je međutim bio jako nesrećan zbog svog izgleda i moguće upotrebe njegovih izuma za ubijanje.
Berta, osiromašena austrijska grofica, deset godina mlađa od Alfreda Nobela, ostala je u njegovoj službi samo nedelju dana pre nego što se hitno vratila u Austriju da se uda za barona fon Sutnera. Ali njihovo prijateljstvo trajalo je do smrti švedskog filantropa.
Američki novinar stručnjak za Nobelovu nagradu za mir, Skot London, kaže da su se mnogi pitali da li se Alfred Nobel zaljubio u austrijsku groficu i da li ga je ta ljubav inspirisala da stvori Nobelovu nagradu za mir, jer je svakako zanimljiva veza jednog tajkuna oružja i žene borca za mir.
„Iako je preterano reći da je on stvorio nagradu zbog nje, Berta je svakako imala odlučujući uticaj i pomogla Nobelu da shvati nastajanje mirovnog pokreta u Evropi“, rekao je Skot London.
U jednom pismu Berti, Nobel kaže „Informišite me, ubedite me, učiniću nešto veliko za taj pokret“. On pozdravlja pisanja „amazonke koja hrabro vodi rat protiv rata“ i potpisuje pismo sa „Vaš zauvek i duže od toga“.
Berta koja se proslavila 1889. knjigom Dole oružje u kojoj izlaže svoja pacifistička uverenja, takođe je pokazivala da razume Alfreda Nobela sa svim njegovim protivrečnostima.
Ona ga 1895. opisuje kao „mislioca, pesnika, čoveka punog gorčine i dobrote, nesrećnog i veselog, sklonog izuzetnim poletima duha i bolesnih sumnji... čoveka koji razume sve i ne nada se ničemu“.
Druga slučajnost 1888. godine duboko je obležila Nobela. U jednom francuskom listu je greškom objavljen nekrolog za njega posle smrti njegovog brata Ludviga, pod naslovom "Trgovac smrću je mrtav".
„Doktor Alfred Nobel koji se obogatio pronalaženjem načina da se ubije što više ljudi u što je moguće kraćem vremenu umro je juče“, pisalo je u nekrologu.
Alfred Nobel je bio užasnut tim tekstom, od tada je bio opsednut time šta će ostati iza njega i posle toga je promenio svoj testament.
Nobel je umro osam godina posle tog incidenta i u svom čuvenom testamentu je veći deo svog bogatstva zaveštao za osnivanje nagrada koje bi očuvale sećanje na njega.
Berta, koja je postala prva žena dobitnica Nobelove nagrade za mir 1905, umrla je 1914. godine, tri meseca pre početka prvog svetskog rata.
Nobelova nagrada za mir biće ove godine dodeljena u petak, 8. oktobra. Imena dobitnika objavljuju se svake godine u oktobru, a nagrada im se svečano uručuje 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.
Izvor[uredi]
- „Alfred Nobel - od trgovca smrti do finansijera mira” Бета, 1. октобар 2010. (srpski)
