Туризам у Југоисточној Европи на удару кризе

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


7. септембар 2009.
Анкара/ Турска

Број страних држављана који су посетили Албанију у првих седам месеци ове године порастао је за више од трећине у поређењу са истим периодом прошле године, али је туризам у другим земљама Југоисточне Европе осетио последице глобалне кризе.

Готово 1,6 милиона посетилаца ушло је у Албанију од јануара до јула ове године, што је пораст од 36 одсто у односу на исти период прошле године, саопштило је министарство туризма те земље 20. августа. Скоро 90 одсто њих навело је одмор као сврху путовања у ту земљу, саопштило је министарство туризма. Скоро сви страни туристи били су европски грађани, а највише их је било са Косова, Македоније и Црне Горе, показује статистика.

Приходи од туризма у првих седам месеци износили су укупно 212 милиона евра. Сектор туризма и путовања у Албанији зарадио је 2008. године 358 милиона евра, односно 4,1 одсто БДП-а.

Касније у августу, министарство финансија саопштило је да ће издвојити 1,5 милиона евра у буџету за идућу годину за специјални пројекат који би требало да подстакне даљи развој туризма на југу земље. Средства ће бити издвојена за "меке" кредите породицама и компанијама заинтересованим за улагање у сектор туризма.

У најновијем индексу путовања и туризма Светског економског форума (WЕФ), Албанија је заузела 90. место у конкуренцији 133 светске земље, иза свих осталих земаља Југоисточне Европе обухваћених извештајем, са изузетком Босне и Херцеговине.

Заузевши 21. место на глобалној листи, Кипар је највише рангирана земља Југоисточне Европе.

Међутим, ако је веровати статистици, ситуација на том медитеранском острву, чији су приходи од туризма чинили 12 одсто БДП-а, није нимало ружичаста. На Кипар је од јануара до краја јула допутовало 10,9 одсто мање туриста у односу на исти период прошле године. Са генералним падом потрошње туриста, приходи Кипра од туризма у првих седам месеци ове године опали су за 15,5 одсто на неких 798 милиона евра, док је 2008. та бројка износила готово 945 милиона.

Грчка, чија економија пролази кроз најтежу кризу у последњих 16 година, такође осећа последице кризе. Та земља, која је једна од највећих туристичких дестинација у Европи, у просеку сваке године привлачи 15 милиона туриста.

Туризам чини готово петину грчког БДП-а од више од 240 милијарди евра и носи скоро 20 одсто свих радних места у тој земљи.

"Сектор туризма осетиће сву тежину драстичног успоравања економске активности на кључним тржиштима за грчки туризам, као што су Немачка, Италија и Велика Британија, а најјачи удар стићи ће у последња два квартала године", саопштила је у свом извештају од јуна Национална банка Грчке.

Две грчке организације - Истраживачки институт за туризам и Асоцијација грчких туристичких предузећа - саопштиле су у августу да је број туриста који пристиже на грчке аеродроме опао за 8,6 одсто од јануара, у поређењу са истим периодом прошле године.

Приходи сектора туризма у првој половини године опали су за 14,7 одсто на нешто више од три милијарде евра, такође је показала статистика.

У покушају да дају подстицај туризму, неке земље у региону понудиле су туристима пакет аранжмане по повољним ценама, ниже тарифе за визе и повољнији хотелски смештај, у покушају да привуку више туриста.

Неке земље, попут Хрватске, покренуле су промотивне кампање.

Прелиминарни резултати овогодишње летње сезоне у Хрватској, објављени крајем августа, показали су да туристичка индустрија у тој земљи није толико погођена глобалном економском кризом као што је првобитно предвиђено.

Према анализи хрватског министарства туризма, број страних туриста ове године опао је за пет одсто у поређењу са 2008, док је број домаћих туриста опао за 11 одсто, што је произвело губитак прихода од 500 милиона евра, далеко мање од првобитно предвиђеног губитка од 25 одсто.

У рекордној сезони 2008, хрватски туризам зарадио је 7,5 милијарди евра.

Наводећи повољне временске услове у земљи, "летња сезона могла би да траје до краја октобра. Боље је него што смо очекивали", рекао је хрватски министар туризма Дамир Бајс на конференцији о туризму у Дубровнику.

Бугарска је у јуну забележила пад броја страних туриста од 12,7 одсто у односу на исти период прошле године. Иако је јул био нешто бољи, са падом од 5,8 одсто, многи хотели у објектима пренатрпаним летовалиштима на Црном мору били су полупразни. Извештај агенције Софиа Неw Агенцy од 19. августа навео је да је 204 хотела на јужној бугарској обали на продају.

Представници сектора инсистирају да би влада требало да изнађе начине да помогне туризму. Неки су предложили увођење пореских олакшица за бугарске туристе који се одлуче да одмор проведу у својој земљи.

"То је начин да се разоткрије сива економија", рекла је прошлог месеца Донка Соколова, председника Бугарске асоцијације туристичких агенција.

Упркос глобалној економској кризи, Турска је забележила пораст од 1,1 одсто у броју иностраних туриста који су посетили ту земљу у првих седам месеци 2009. Немачки туристи чинили су готово 16,5 одсто од укупно 14,93 милиона страних држављана који су ушли у Турску од 1. јануара до 31. јула. После њих највише је било Руса, Британаца и Бугара.

После два месеца опадања, број страних туриста у Турској порастао је у јулу за 6,32 одсто у односу на исти период прошле године, саопштило је министарство туризма.

I поред тог пораста, приход Турске од туризма опао је за 10 одсто у првој половини године и требало би да достигне нешто више од 15 милијарди евра за 2009, што је пад у односу на близу 15,5 милијарди прошле године.

У састављању овог извештаја помогла је дописница СЕТимеса из Загреба Наташа Радић.

Извор[уреди]