Стари роцк мајстори после више од 50 година заједно на истој бини

Извор: Викиновости
Роцк банд
Слика: Цалyпсо.

23. јануар 2015.
Београд-  (ПРобјаве) - На концерту-игранци која ће се одржати на Дан заљубљених, 14. фебруара у Звездара театру, Стари роцк мајстори ће се после више од 50 година наћи заједно - на истој сцени!

Имаћемо прилику да видимо и чујемо тридесет роцкенрол хероја 60-их, међу којима су и Предраг Дуда Лукић, Бранко Глушчевић, Владимир Јанковић Џет, Новак Нова Драговић, Милутин Трнинић, као и други чланови „Црних бисера“, „Силуета“, „Златних дечака“, „Искри“, „Луталица“...

На концерту ће премијерно свирати обраде највећих светских хитова 60-их, са недавно снимљеног CD-а „Отргнуто од заборава“ и покушаће да нас на тренутак врате у прошлост, односно да нам приближе једну чаробну епоху коју су обележили слобода и ентузијазам. Ови први истински идоли старе Југославије познати су не само као неприкосновени гитаристи, басисти, клавијатуристи, певачи и бубњари, већ и као храбри иноватори. Захваљујући њима, у Југославију су увезене прве оргуље које су на царини пријавили као "хармонику за особе са инвалидитетом", само како би прошле границу... Издали су плочу рокенрол обрада светских класика у Холандији, што је уједно и прво музичко издање са ових простора, икада објављено у иностранству. Први су свирали и живели рокенрол на овим просторима - Југословени су захваљујући њима почели да носе бродарице и џинс, а Југословенке су смерне макси сукње замениле „минићима“.

У Еx Yу били су популарни колико и Битлси или Ролинг Стоунси на западу. До тад смерне ћерке из грађанских породица су им се бацале у загрљај на сваком кораку, па се основано сумња да су одговорни и за појаву групи девојака, као и да је њихова музика инспирисала сексуалну револуцију која и даље траје...

Њихове животне приче личе на узбудљиве холивудске филмове, па не чуди што су о њима написане књиге, новински текстови, дипломски радови и докторксе дисертације.

Ко су стари Роцк мајстори?

Влада Јанковић Џет - Београдски роцк ветеран, басиста „Црних бисера“ и познати глас „Двестадвојке“. Остао је веран рокенролу више од педесет година. Са другим југословенским бендовима освајао је домове културе, дворане, а касније и концертне хале. Лета '65. године остао је у усијаном Београду и од Жан Пола, оца Ивон Јафали, за последњих 50 хиљада динара које су му родитељи оставили да плати кирију и храну, купио је немачку Паул МцЦартнеy бас гитару. Наредних двадесет пет дана јео је само лубенице, које је покушао и да кува. Од тада му је, како каже, на сам помен лубенице мука.

Бранко Глушћевић - Један од пионира југословенског рокенрола. Као басиста култних „Силуета“, шездесетих година био је неизоставни део сваке престижне београдске игранке. Најбоље свирке Силуета одржале су се у Градском подруму. Бенд се у историју домаћег рока уписао концертом из '65, на ком су девојке у делиријуму и на опште одушевљење поскидале мајице и брусхалтере, и побацале их на сцену. Била је то прекретница која је означила почетак једне нове ере, а бенду донела репутацију скандал-групе.

Предраг Дуда Лукић - Клавијатуриста култног врачарског састава „Златни дечаци“, који уз помоћ новинарског мага Николе Караклајића постаје први бенд са ових простора који је издао плочу у иностранству. Сингл Златних дечака „Осамнаест жутих ружа“ продат је у тиражу од, и данас недостижних 200.000 примерака. Дуда Лукић био је први човек који је увезао оргуље у Југославију. На граници их је пријавио као „хармонику за особе са инвалидитетом" коју је купио свом брату, како би могле да прођу царински „страшни суд“.

Милутин Трнанић - За друге познати и признати београдски адвокат, а по сопственом признању музичар у души. Више од педесет година живи и ради окружен идолима југословенског роцка. После дугог наговарања, на једном месту окупио је тридесеторицу рокенрол хероја и основао бенд симболичног назива „Стари роцк мајстори“. Продуцент је диска „Отргнуто од заборава“, који нас попут времеплова враћа у златне шездесете и доноси препознатљив звук рока који ће постати стил живота многих у деценијама које долазе.

Извор[уреди]