ММФ одобрио 1,85 милијарди евра за Румунију

Извор: Викиновости


22. септембар 2009.
Букурешт/ Румунија

ММФ је у понедељак (21. септембра) одобрио моменталну исплату 1,85 милијарди евра Румунији, позивајући земљу да настави реформе како би ублажила утицај глобалне економске кризе.

Средства се исплаћују на основу стенд-бај аранжмана који је одобрен почетком маја, а на основу којег се та финансијска институција са седиштем у Вашингтону сложила да тој балканској земљи обезбеди укупно 12,9 милијарди евра у наредна 24 месеца. Румунија је одмах добила прву траншу од 5 милијарди евра. Наредне транше, рекао је ММФ, биће на располагању после кварталне ревизије владиног економског учинка, у оквиру њеног програма мера које имају за циљ суочавање са ефектима глобалне кризе.

Повлачење друге транше одобрено је после завршетка прве ревизије учинка Румуније у оквиру стенд-бај аранжмана, саопштио је Фонд у понедељак.

Тим експерата ММФ-а допутовао је у земљу крајем јула у склопу процеса ревизије. Завршавајући скоро двонедељну посету Букурешту, они су рекли да се очекује да ће се румунска економија смањити ове године за више од 8 одсто, што је дупло више од 4,1 одсто колико је износила пројекција у марту, када је влада затражила међународну помоћ за суочавање са све гором ситуацијом.

Џефри Френкс, шеф мисије ММФ-а у Румунији, изјавио је да се Румунија суочава са "врло озбиљном рецесијом" и да неће бити у стању да финансира свој буџетски дефицит за 2009. годину који ће, како се очекује, нарасти на 7,3 одсто БДП-а, што је далеко изнад циљног дефицита од 4,6 одсто који је договорен на почетку програма.

Фонд је рекао да ће Румунији бити дозвољен већи буџетски дефицит ове и следеће године, али је указао на потребу за "знатним напорима" како би се обезбедило да кориговани циљ не буде премашен.

У саопштењу од понедељка којим је потврђено одобрење прве ревизије учинка Румуније, цитирана је изјава првог заменика извршног директора ММФ-а и вршиоца дужности председавајућег Џона Липског да се економска ситуација у земљи погоршала у последња четири месеца.

"Упркос околностима значајног погоршања економских активности од одобравања стенд-бај аранжмана у мају, спровођење програма било је снажно", рекао је Липски. "Међутим, веће економско погоршање од очекиваног захтева рекалибрацију политике како би се створио одговарајући баланс између краткорочне реакције на кризу и средњорочних циљева економске политике."

Он је такође указао да је кориговани програм који Румунија, како се очекује, треба да спроведе, фокусиран на мере које имају за циљ да се обезбеди "трајно смањење постојеће потрошње, уз одржање нето капиталне потрошње и нето потрошње у социјалној заштити".

Липски је такође упозорио да је од критичног значаја да Румунија настави имплементацију реформи како би осигурала јачу контролу подручја која представљају највећи фискални ризик, као што су обавезни издаци, пензијска реформа и јавни субјекти који су изван централне владе.

"Унапређена стабилност финансијских тржишта и смањење инфлације могу да пруже одређени простор за даље попуштање, али је опрезан приступ обавезан, ако се узму у обзир још увек висока инфлација и подложност спољним притисцима која је још увек присутна", нагласио је он.

Липски је такође позвао Румунију да настави да прати могуће "знакове стреса у банкарском систему" до којих може доћи због слабе економије.

Извор[уреди]