Изостала координација Владе и НБС
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
12. јануар 2010.
БЕОГРАД, 12. јануара 2010. (Бета) - Сарадник Економског института из Београда Стојан Стаменковић у уторак је оценио да слабљење домаће валуте у односу на евро крајем прошле и почетком ове године није драматично, али да би било блаже да су Влада Србије и Народна банка Србије боље сарађивали у планирању трговине на девизном тржишту.
Стаменковић је на промоцији новог броја билтена Економског института и Привредне коморе Србије "Макроекономске анализе и тендери" истакао да је на раст девизног курса утицало више фактора.
"На крају прошле године била је повећана тражња за девизама због отплате приспелих обавеза, затим је Народна банка Србије (НБС) смањила референтну каматну стопу и динарски део обевезне резерве банака, а држава је на тржиште убацила динаре продајом девиза добијених од Међународног монетарног фонда (ММФ), на основу специјалних права вучења у износу од 422 милиона евра", рекао је Стаменкових.
Додатно је на јачање евра, како је рекао, утицала исплата новчане накнаде по основу права на бесплатне акције, која је 6. јануара уплаћена на рачуне 4,8 милиона грађана. "По том основу је на тржиште пласирано око осам милијарди динара, што је двоструко већа сума од једномесечне масе зарада у јавним предузећима", навео је Стаменковић.
Оцена сарадника Економског института је да се спорења о девизном курсу своде на сукоб два интереса - заштиту дужника који нису добро искористили узете позајмице и заштиту будућих инвеститора.
Извор
[уреди]- „Izostala koordinacija Vlade i NBS” Новинска агенција Бета, 12. јануар 2010. (српски)