Цена нафте до марта 2013 године достићи ће нове рекордне нивое

Извор: Викиновости


14. март 2012.
Београд/ Србија (ПРОбјаве) - Цена сировог "брента" порасла је на нови рекордни ниво од просечно 111 УСД по барелу у 2011. години. Чак и када се узме у обзир инфлација, то је било више него у 2008, а чак и више него током другог нафтног шока из 1979/1980. године. Фактори који су покретали цену нафте били су понуда и немири који су се прошле године простирали од Марока до Ирана. Цео тај регион производи близу 30 милиона барела дневно (мб/д) и извози више од 21 мб/д. Стимулативан ефекат је имала и све експанзивнија монетарна политика Федералних резерви, ЕЦБ, Банке Енглеске и Банке Кине. Пошто су Федералне резерве сада спремне да наставе са политиком нулте камате до краја 2014. године, то би требало да буде подршка целом продуктном сектору, али нарочито нафти и злату. Постављен је темељ за нове рекорде. "У периоду од наредних годину дана (до марта 2013. године) очекујемо просечну цену "брента" од 123 УСД по барелу", рекао је Роналд Стоеферле, стручњак за продукте у Ерсте Групи. У Европи, више цене нафте би могле ускоро да имају утицај на привреду. Цена "брента" је у еврима већ достигла нове рекордне нивое.

ОПЕЦ задржава чвршћу контролу цене нафте него икада раније; више пута се тестира критичан праг

Осим тога, изгледа да ОПЕЦ тренутно контролише цену чвршће но икада. У тренутном окружењу, цене од 90-110 УСД не би још требало да створе никакав облик уништења тражње. Изгледа као да би цена нафте требало да тестира тачан ниво цене тог критичног прага, па да онда порасте мало више са сваким покушајем. Међутим, лек за високе цене су високе цене, што значи да се прилагођавају и тражња у земљама ОЕЦД-а и понуда (неконвенционална нафта, нови методи производње, итд).

Повећање новчане масе и максималан ниво конвенционалне екстракције нафте представљају значајне факторе повећања цене нафте Док је просечна цена нафте коригована за инфлацију током ере Бретон Вудс споразума после Другог светског рата била 6,1 УСД по барелу, она је нагло порасла после напуштања златног стандарда долара. Од када је долар последњи пут био везан за злато, један барел нафте је коштао у просеку 20,6 УСД кориговано за инфлацију. Мада је цена нафте мерена у злату остала стабилна, долар је према нафти изгубио више од 98% своје куповне моћи.

Роналд Стоеферле је идентификовао још један фактор пораста цене у сценарију максималне екстракције нафте: "По мом мишљењу, максимална светска екстракција конвенционалне нафте је већ премашена. Мада претпостављам да би то у великој мери могли да компензују неконвенционални методи екстракције, извори који могу да се лако експлоатишу већ су у великој мери исцрпљени", објаснио је Роналд Стоеферле. У свом Прегледу енергетског сектора за 2010. годину, ИЕА је такође навела да је конвенционална производња нафте достигла максимум у 2006. години.

Важан фактор је и много виша "минимална рентабилна цена нафте". У међувремену, Саудијској Арабији је потребна цена нафте од 80 УСД да достигне уравнотежен буџет, а у Русији ће ове године тај ниво бити 126 УСД. Дакле, великом броју извозника је потребна цена нафте од најмање 80 до 90 УСД. "Фискална осетљивост" је висока.

Осим тога, резервни капацитети ОПЕЦ-а су достигли критичан ниво. Пошто Саудијска Арабија никада није одрживо производила више од 10 мб/д, могуће је да ћемо сазнати да ли резервни капацитети стварно постоје тек када се јави ванредна ситуација. У тражњи несумњиво доминира Азија. Седамдесет процената додатне потрошње нафте отпада на Кину и Индију. "Актуелни помак у том моделу илуструје, на пример, чињеница да је прошле године Кина претекла САД као највећег светског потрошача енергије", рекао је Роналд Стоеферле.

Блиски исток би могао да чак додатно погура цене нафте навише Ширење политичких немира на Либију у 2011. години и затим граĎански рат јасно су показали ризике прекида производње у политички нестабилним земљама. Мада на ту земљу отпада само око 2% светске производње, са њеном производњом нафте од око 1,65 мб/д, цена нафте типа "брент" порасла је од фебруара до априла прошле године за приближно 25%.

Тренутно забринуто посматрамо Иран, трећу земљу по извозу нафте у свету. Латентна иранска криза која кључа тик испод површине изгледа да само што није експлодирала. Најновији маневри, претње, санкције и ембарго и тренутни рат из сенке још више су подгрејали сентимент. "Чак и кратка блокада Ормуског мореуза би имала драматичне ефекте. Цена нафте би сигурно порасла до нових редордних нивоа јер се 20% светске производње нафте транспортује кроз ову поморску ушицу игле", објаснио је Роналд Стоеферле.

Нафта из шкриљаца показује иновативну снагу у сектору; производња профитабилна од 60 УСД по барелу навише

Прелом тренда у производњи нафте у САД јасно илуструје иновативну снагу те индустрије. Производња нафте, која је од 1970. године била у опадању, опет је нагло порасла од минимума у 2008. години. Разлог: производња нафте из уљних шкриљаца. По речима највећих произвоĎача, екстракција нафте из шкриљаца постаје профитабилна од 60 УСД по барелу навише. На тренутном нивоу од око 100 УСД по барелу (тип WТИ), експанзија нових извора нафте је разумљива. Такође се може очекивати да у предстојећим годинама нафта из шкриљаца добије огроман значај и у Европи.

"Развој екстракције гаса из шкриљаца у Европи брзо напредује", објаснио је Стоеферле. Садашња паника коју подстичу страхови од ризика по животну средину изгледа претерано. Следећа генерација која користи метод екстракције "чисто фрактурисање" знатно ће смањити ризике по животну средину, повећати експлоатацију и стога учинити екстракцију гаса из шкриљаца ефикаснијом, рентабилнијом и чистијом. У светлу тренутних обима инвестиција и политичких изјава о намерама изгледа да је уверење да фосилна горива могу да се брзо замене алтернативним изворима енергије илузија. "Због тога ти методи екстракције на основу најновијих стандарда за заштиту животне средине имају стварну шансу у будућности", закључује Роналд Стоеферле.

Извор[уреди]