27. март Светски дан позоришта
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Крагујевац / Србија (www.joakimvujic.com) Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је Џесика Каува (Енглески: Jessica A. Kaahwa) глумица, драматург, редитељ и теоретичар из Уганде.
Џесика Каува је редовни професор на Универзитету Макерере у Уганди. 2001. године је докторирала на теми из историје позоришта, теорије и критике на Универзитету Мариланд у Сједињеним америчким државама. Написала је преко петнаест драма за позориште, телевизију и радио. Режирала је и глумила у неколико својих драма. Њен редитељски опус укључује Краља Лира Виљема Шекспира и Мајку Храброст и њену децу Бертолда Брехта. Говори енглески, француски, свахили и већину Банту језика.
Порука - Случај за позориште у служби човечанству - Данашње окупљање је истински одраз огромне моћи позоришта за мобилизацију заједница и премошћавање онога што нас раздваја. Јесте ли икада помислили како би позориште могло да буде моћно оруђе за мир и помирење? И док нације троше огромне суме новца на мисије за одржавање мира у подручјима сукоба широм света, мало је пажње посвећено позоришту као директној алтернативи за трансформацију и контролисање сукоба. Како могу грађани мајке Земље постићи универзални мир када инструменти који се користе долазе од спољашних и очигледно репресивних снага? Позориште суптилно прожима људску душу коју стежу страх и сумње, тако што мења слику о самоме себи и отвара један свет алтернатива за појединце, а тиме и за заједницу. Оно може дати смисао свакодневици, и у исто време осујетити несигурну будућност. Оно се може укључити у политичку ситуацију неког народа на једноставне и директне начине. Због тога што је инклузивно, позориште може представљати искуство које је у стању да трансцендира ранија погрешна схватања. Осим тога, позориште је доказано средство заговарања и провлачења идеја које ми колективно поштујемо и спремни смо да се боримо за њих када се оскврнављују. Како бисмо се припремили за мирну будућност, морамо кренути с употребом мирних средстава која теже ка разумевању, поштовању и препознавању доприноса сваког људског бића у том послу овладавања миром. Позориште је тај универзални језик помоћу кога можемо слати поруке мира и помирења. Активним укључивањем учесника позориште може привући много душа како би се реконструисала претходно прихваћена схватања. На тај начин, оно пружа појединцу прилику новог рођења како би могао да доноси правилне изборе на поново откривеном знању и стварности. Да би позориште напредовало међу другим уметничким формама, морамо учинити храбри корак напред тако да га унесемо у свакодневни живот, бавећи се критичним проблемима сукоба и мира. У свом спровођењу друштвених промена и реформација заједница, позориште већ постоји у подручјима раздираним ратом и унутар популација које пате од хроничног сиромаштва или болести. Све је већи број прича о успесима када је позоришту пошло за руком да мобилише јавност у изградњи свести и помогне жртвама са послератним траумама. Међународни позоришни институте већ спроводи културне плаатформе као што су консолидовање мира и пријатељство међу људима. Лицемерно је ћутати у временима као што су наша, са сазнањем о моћи позоришта, и допустити да господари оружија и испаљивачи бомби буду они који одржавају мир у нашем свету. Како могу оруђа алијенације да имају и функцију инструмената мира и помирења? Позивам вас да на овај Светски дан позоришта промислите о тој перспективи и узмете у обзир позориште као универзално оруђе за дијалог, друштвене промене и реформе. И док Уједињене нације троше огромне суме новца на мисије одржавања мира широм света кроз употребу оружја, позориште је спонтана, људска, јефтинија и далеко моћнија алтернатива. Иако позориште не мора бити једини одговор за доношење мира, оно би свакако требало да буде уведено као делотворно оруђе у мисијама одржавања мира.
Извор
[уреди]- Зоран Миљковић „Светски дан позоришта” www.joakimvujic.com, 19. март 2011. (српски)