У Трешњици убијен белоглави суп

Извор: Викиновости


27. фебруар 2012.
Дрлаче-  (Beta) - У селу Дрлаче, код Љубовије, у клисури реке Трешњице, сачмом из ловачке пушке убијен је орао белоглави суп, потврдио је данас агенцији Бета ренџер Драган Ђекић из Ваљева.

Белоглави суп
Слика: Calo Bescós.

Ту птицу, законом заштићену, пронашли су мештанин Ратко Крстић и Драган Николић Зуре, управник ловишта у том делу Азбуковице. Обдукцију је урадио чачански ветеринар Богдан Шојић кога је за те послове овластио Завод за заштиту природе Србије.

„Ветеринар Шојић је нашао сачму 'четворку' у пределу грудог коша белоглавог супа. Орао је од тога страдао, а приликом пада задобио је и повреде оба крила“, рекао је Ђекић агенцији Бета.

Ђекић најављује кривичне пријаве против НН починиоца, које ће поднети Завод за заштиту природе и невладина организација Центар за природне ресурсе „Натура“ из Ваљева, који од 1993. брине о заштити колоније белоглавих супова у клисури Трешњице.

Додао је да је законом запрећена казна до 400.000 динара и до три године затвора.

„До сада није било 'лова' на орлове, било је тровања 'керозином' остављаним због уклањања паса луталица, који су нападали стада на том подручју“, казао је Ђекић.

Он подсећа да је највећи помор белоглавих супова збор тровања „керозином“ био 2008. године, те да се бројност колоније од 50 одраслих јединки са 15 младунаца „вратила тек прошле године“.

„Једно гнездо сада ће пропасти због страдања орла у Дрлачама“, оценио је Ђекић.

У јануару и фебруару је због виског снега било проблема у обезбедјивању хране за белоглаве супове у Трешњици, јер је пут од засеока Грчићи ка њиховим стаништима пробијен тек пре два-три дана. Мештатнин Бобан Вучићевић, који брине о птицама, морао је зато да импровизује хранилишта.

Вучићевић наставља породичну традицију бриге о белоглавим суповима после свог деде Михаила и оца Луке.

Белоглави супови у клисури Трешњице су најсевернија континентална колонија у Европи, а колоније белоглавог супа у Србији налазе се и у клисурама река Увац и Милешевка, о којима такође брине Завод за заштиту природе Србије.

Извор[уреди]