Туристичка дестинација: Куба

22. август 2009.

Куба, острво и држава у северним Карибима на Атлантику. Северно од Кубе се налазе Сједињене Америчке Државе и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити. Звучи егзотично, зар не?

Историја Кубе је од свога открића од стране Европљана 1492. године препуна промена и контрадикторности. У својој 500 годишњој историји, доживела је прелаз и судбину од слободних индијанских племена, преко колоније, робовласништва, борби за независност до социјалистичке револуције 1959. године на челу са Фиделом Кастром и Че Геваром. Куба је проглашена социјалистичком диктатуром 1961. године и таква остала до данас.

„Esta es la tierra más bella que humanos han visto
Ово је најлепша земља коју су виделе људске очи“

(Кристифор Колумбо о Куби)

Ваш репортер је први пут имао прилике да се нађе на Куби пре дванаест година. У једном хотелу коју су седамдесетих година изградили Совјети провео првих седам незаборавних дана. Наравно ишао сам са канадским пасошем и требала ми је улазна виза. На аеродрумској царини су ме питали за порекло мислећи на то одакле сам, касније сам сазнао да је то због презимена, и после краћег информисања особе на царини, једноставно ми је вратила канадски пасош и рекла: Вама не треба виза, можете остати колико хоћете! Видевши моје очито изненађење објаснила ми је да се кубански односи са (сада већ бившом) Југославијом нису променили и сви туристи са тих подручја су добродошли.

То је била прва топла добродошлица коју сам тамо доживео, али не и задња.

Ресторан у Хавани где је боравио Ернест Хемингвеј.

Најпосећеније туристичке дестинације Кубе су Варадеро, Кајо Коко и Хавана. Први боравак у Хавани ми је донео слику кубанске свакодневнице. Туризам још није био развијен, али се видело да Кубанци крећу веома озбиљно са улагањем и развојем туризма. Кретање кроз град и разгледање је било потпуно слободно без икаквих ограничења. Било какво знање шпанског језика, као главног, је било обавезно за комуникацију и сналажење по граду, пошто сем туристичких радника није било пуно Кубанаца који говоре енглески језик. Али ни то није био проблем, народ на улици је са својом радозналошћу и традиционалном кубанском гостопримљивошћу превазилазио све језичке, културне и идеолошке баријере. Велики део данашњих туристичких програма је био у повоју и базирао се на импровизацији и волонтерском раду будућих туристичких радника.

Данас је све то доведено до друге фазе развоја туризма у Куби. Појављују се домаће кубанске туристичке организације које покушавају да преузму и да обављају и организују већину туристичких програма. Наравно ту су све присутније стране туристичке организације, највише канадске, али сада се већ може рећи да оне више не доминирају у потпуности у кубанској туристичкој понуди. Годишњи прилив туриста на Кубу је око 2 милиона. Од тога 80% је Канађана а остатак од 20% чине туристи из Европе и остатка света.

Канада је била прва западна земља која се отворила према Куби, без обзира на негодовање САД-а, и почела да улаже у кубанску привреду и инфраструктуру. Још од краја осамдесетих, распада СССРа, Куба је дозволила лимитиран улаз канадског капитала и данас се поред путева кроз Кубу могу видети нафтне бушотине са огромним заставама Кубе и Канаде. На путу од аеродрума до хотела у Варадеру избројао сам пет таквих бушотина а још више канадских застава, на хотелима и на неким објектима којима нисам уочио праву намену; независно од тога су се обе заставе, кубанска и канадска, поносно вијориле.

Награда за ову канадско-кубанску отвореност је наравно туризам. Пут авионом од Канаде (Торонто) до Кубе (Хавана) траје непуна 3 сата. Можете замислити фебруар месец у Канади: снег, ветрови и температуре од -30°... Три сата касније, за цену од 500 USD па до 1.300 USD, рај на земљи. У цену је све укључено: превоз авионом, хотел, храна и пиће, море и сунце у неограниченим количинама и то 24 сата дневно, наравно сунце је укључено у аранжман само од изласка до заласка. Без обзира да ли сте у хотелу или на плажи. На плажи постоје барови и роштиљи са свим врстама јела и пића, исто као и у хотелу. Само одете кажете шта хоћете и за највише неколико минута јело је спремно; док у међувремено пијете ваш омиљени коктел са румом или неко освежавајуће пиће.

Постоје наравно и додатне услуге које су ван регуларног, Све укључено (All included), аранжмана: пецање (Deep Sea Fishing) јахтом (сабљарке и туна или шта се већ набоде) наравно храна пиће и превоз укључени у цену, сафари тура руским хеликоптером MI-8 која обухвата посету оригиналном индијанском селу и националном парку (229 USD), целодневни програм пливања са делфинима (99 USD), посете историјским колонијалним и културним објектима Кубе (39 - 71 USD) и многи други програми.

Кубанци се увелико спремају за свој нови туристички бум. Отварање према САД у скорој будућности очекују да им повећа прилив туриста за дупло; а тако се и спрема комплетна инфраструктура.

Кубанци су поносни на туризам, своју традицију, шећерну трску, старе аутомобиле из 20, 30, 40 и 50их година прошлог века (има их на хиљаде), Че Гевару, дуван и рум, наравно не овим набројаним редом. Свега овога имају на претек и ако неко има афинитета према нечему од овога нека иде и посети Кубу, неће зажалити.

Спољашње везе

Завршетак полуострва Варадеро, са погледом на Залив свиња Један од хотела Склоп хотела са базеном Поглед на ресорт Вожња са банана чамцем Че Гевара чије слике има свуда Саобраћај у Хавани