Једанаест година од почетка НАТО бомбардовања
Србија (Блиц / ТАНЈУГ / Б92 /РТС) Данас се навршава 11 година од почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ), који су трајали 78 дана и у њима је, према проценама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи.
Бомбардовање је без престанка трајало 11 недеља и у том периоду тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.
Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20 часова по наређењу тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, без сагласности Уједињених нација, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.
Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а. Група економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара, подсећа Блиц.
Поводом Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања Србије патријарх Иринеј служио је парастос страдалима у Цркви светог Марка у Београду. Полагањем венаца и паљењем свећа широм Србије одаје се почасти страдалима у НАТО агресији.
Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.
НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и из САД.
Након неколико неуспешних дипломатских покушаја, криза је окончана посредничком мисијом финског председника Мартија Ахтисарија и бившег руског премијера Виктора Черномирдина, специјалног изасланика тадашњег руског председника Бориса Јељцина. Најпре је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна, прихватио њихов план за размештање међународних трупа на Косову, а потом је тај договор верификовала Скупштина Србије, подсећа Блиц
Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године. То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД, подсећа Блиц.
Сећање на настрадала раднике РТС[уреди]
Градоначелник Београда Драган Ђилас и директор Радио-телевизије Србије Александар Тијанић положили су цвеће и упалили свеће код споменика Зашто у знак сећања на раднике РТС -а који су погинули у НАТО бомбардовању те медијске куће 1999. године, преноси Радио-телевизија Србије.
На споменику подигнутом у Ташмајданском парку цвеће су положили чланови породице и пријатеља настрадалих. Тим поводом огласила се и мајка настрадалог Небојше Стојановића Жанка Стојановић која је новинарима рекла да се породице настрадалих већ 11 година„ боре за истину и признавање истине државе која је злочиначки убила 16 људи“.
Супруга покојног Бранислава Јовановића Мила Јовановић нагласила је да ће се борити за истину док је жива, а отац погинуле Ксеније Бранковић казао је да још увек себи поставља питање зашто и напоменуо да су све мањи изгледи да ће за живота да сазна истину, преноси РТС.
Види[уреди]
Извор[уреди]
- „Једанаест година од почетка НАТО бомбардовања” Блиц, 24. март 2010. (српски)
- „Сећање на жртве бомбардовања” РТС, 24. март 2010. (српски)
