Zaštita softvera pravima intelektualne svojine

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


Beograd (PRObjave) Danas je u Beogradu počela dvodnevna konferencija na temu zaštite softvera pravima intelektualne svojine, u okviru regionalnog programa zaštite prava industrijske i intelektualne svojine, za region zapadnog Balkana. Konferenciju organizuje Zavod za intelektualnu svojinu, u saradnji sa Evropskim zavodom za patente.

Glavna tema skupa je patentna zaštita pronalazaka u čije nastajanje je uključen računar, računarska mreža ili drugo sredstvo programiranja. U pitanju su pronalasci čiji se bar jedan element realizuje delom ili u celosti pomoću računarskog programa. To konkretno mogu biti različiti info pultovi sa računarskim programima, zatim medicinski i telekomunikacioni, kao i drugi uređaji koji funkcionišu uz pomoć računarskih programa. U okviru programa skupa će biti razmatrano pitanje pravne zaštite Open Source metode. Podjednaka pažnja će biti posvećena sprovođenju prava intelektualne svojine u oblasti softvera kao i različitim metodama pravne zaštite kompjuterskih softvera.

Dvodnevni skup je namenjen proizvođačima softvera, organima za sprovođenje prava i zaštite u ovoj oblasti, pre svega, tržišnoj inspekciji i policiji, kao i zainteresovanoj poslovnoj i medijskoj javnosti.

Cilj konferencije je, pre svega, podizanje svesti o značaju zaštite softvera za opštu dobrobit društvene zajednice, samih proizvođača kao i krajnjih korisnika, a sve to u cilju unapređenja i razvoja privrede i podsticanja inovacionih aktivnosti u ovoj oblasti. Programom konferencije je obuhvaćena i edukacija o sprovođenju prava intelektualne svojine. Posevan naglasak biće dat na specifične probleme i otvorena pitanja koja oblast sprovođenja prava nosi sa sobom, a sve u cilju pružanja podrške razvoju softverske industrije i borbi protiv piraterije u Srbiji.

"Prema izveštaju Grupe 301 Odbora američke privredne komore za zaštitu prava intelektualne svojine naša zemlja više nije u fokusu "posmatranja", što znači da se piraterija u poslednjih nekoliko godina znatno smanjila. Srbija je u zlatnoj sredini sa stopom od 70% i tendencijom smanjenja i približavanja stopama u zemljama Evropske Unije.", izjavio je Mikailo Tijanić, šef Odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine MUP-a Srbije. Interesantan podatak je da svako smanjenje piraterije za 1% donosi oko 1.200 novih radnih mesta!

Predsedavajući ovog skupa, koji okuplja prestižne stručnjake iz oblasti zaštite softvera iz cele Evrope, dr David Jelerčić, direktor IPA regionalnog programa za zemlje zapadnog Balkana i Tursku ispred Evropskog zavoda za patente, ovim povodom je izjavio da je ovaj seminar je bio predložen od strane Zavoda za intelektualnu svojinu, na osnovu potreba koje postoje na srpskom tržištu u domenu zaštite softvera pravima intelektualne svojine.

"Seminar je deo regionalnog projekta i kao takav se organizuje na osnovu specifičnih, ali i zajedničkih potreba svake od zemalja članica. Cilj ovog skupa je da se ukaže na različite načine zaštite softvera koji mogu biti primenjeni u odnosu na potrebe proizvođača softvera. Konferencijom otvaramo spektar različitih načina zaštite softvera, kroz patent, na osnovu autorskog prava ili kao poslovnu tajnu. U isto vreme otvoramo pitanje intelektualne svojine iz softvera otvorenog koda i internet stranice," rekao je dr Jelerčić.

Jedan od značajnih učesnika skupa, prof.dr. Matias Lajstner, šef katedre za građansko pravo, pravo intelektualne svojine i pravo konkurencije sa Univerziteta u Bonu, kaže da je zbog veoma širokog obima sui generis prava za zaštitu značajnih investicija u baze podataka, ovo pravo od izuzetne važnosti u praksi. Mogu se zaštititi različite baze podataka, od patentnih, preko encikopedija, trgovinskih baza podataka pa sve do genetskih, geografskih i naučnih baza podataka.

Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu, Branka Totić, naglasila je da u softverskim uslugama leži značajan potencijal za razvoj našeg regiona i iznela zvanične podatke o trendu softverskih usluga u Srbiji, koji beleže rast od 15% na godišnjem nivou. Totićeva je dodala da je izvoz softvera iz Srbije u protekloj godini, prema zvaničnim podacima, dostigao 90 miliona američkih dolara, mada se smatra da je prihod od takozvanog uslužnog programiranja daleko veći, budući da se softveri često prenose elektronskim putem.

Konačni zaključci sa skupa će biti obajvljeni sutra u toku dana, nakon zatvaranja zvaničnog programa konferencije.

Извор[уреди]


Bookmark-new.svg