U SAD pojedine teritorije ponekad izražavale težnje ka otcepljenju
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Vašington (Glas Amerike). U istoriji Sjedinjenih Američkih Država zabeleženo je da su pojedine teritorije ponekad izražavale težnje ka otcepljenju.
Jedno od interesantnih sporednih pitanja, vezanih za nominaciju guvernerke Aljakse Sare Pejlin za potpredsedničkog kandidata Republikanske stranke, predstavlja otkriće da je izražavala simpatije, pa čak i da je možda bila umešana u secesionistički pokret u njenoj državi. Zna se da je dva puta govorila na konvencijama Stranke za nezavisnost Aljaske, koja se zalaže za to da se stanovnici te države glasanjem opredele za nezavisnost od SAD. Lider te stranke tvrdi da je Sara Pejlin devedesetih godina bila njena članica. Ona to demantuje, ali njen suprug Tod je zaista bio član stranke čitavih 7 godina, počevši od 1995. godine.
To je izazvalo izvesno uznemirenje i podsetilo na druge secesionističke pokrete u SAD, koji nisu doveli ni do čega. Najznačajniji pokušaj otcepljenja zbio se sredinom 19. veka, kada je deset južnih država, u kojima je vladalo robovlasništvo, proglasilo nezavisnost od ostatka zemlje. To je dovelo do četvorogodišnjeg krvavog građanskog rata.
1939. godine, neki bogati građani u prerijskim delovima država Vajoming, Montana i Južna Dakota, imali su ideju o osnivanju nove države zvane en:Absaroka. U stvari, oni su reagovali na činjenicu da su drugi delovi njihovih država dobili železničku vezu, zbog čega su bolje prolazili u jeku Velike ekonomske depresije. Načelnik za ulice u gradu Šeridanu, u državi Vajoming, čak se proglasio guvernerom Absorke, a neko je počeo da izdaje i absorkanske registarske tablice za automobile. Na kraju, ništa nije ispalo od toga, a samozvani guverner se preselio u Arizonu.
U novije vreme, u državi Vermont, koja je kratko vreme bila nezavisna republika pre nego što je postala 14. država SAD, jedno vreme se govorilo o takozvanoj Drugoj vermontskoj republici. Nezadovoljne mešanjem federalne vlade u njihov život, pristalice te ideje održavale su skupove i kreirale zastavu. Ali i ta mogućnost ostala je daleka.
Najznačajniji savremeni pokreti za ocepljenje od SAD su tzv. "Republika Teksas", kao i grupa Lakota Indijanaca koja je prošlog decembra proglasila ocepljenje od SAD.
Извор[уреди]
- „U SAD pojedine teritorije ponekad izražavale težnje ka otcepljenju” Glas Amerike, 17. септембар 2008. (српски)