Obrazovne reforme u Rumuniji privukle veliku pažnju

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


23. септембар 2009.
Bukurešt/ Rumunija

Rumunski predsednik Trajan Bašesku održao je govor u parlamentu 15. septembra. On je preuzeo odgovornost za tri nacrta zakona, uključujući onaj usmeren na početak dinamične reforme obrazovanja u zemlji.

Prema zakonu, najmanje 6 odsto BDP-a biće izdvojeno za obrazovni sektor. Za svakog učenika biće otvoren račun od 500 evra, koji će im biti na raspolaganju kada napune 14 godina.

Pored finansijskih mera, obrazovanje će po novom zakonu biti preusmereno sa kvantitativne nastave na kvalitetniji pristup.

Za decu će biti otvorena virtualna biblioteka tako da imaju pristup obrazovnim resursima, a testovi, kao što su PISA, TIMSS i PIRLS, biće sprovođeni kako bi se pratio njihov napredak. Đačke knjižice takođe će se davati roditeljima na kraju svakog polugodišta.

Direktorima škola biće zabranjena bilo kakva politička povezanost na radnom mestu, po ovom zakonu kojim se takođe zabranjuje politička propaganda u školama.

Prošle godine parlament je usvojio Pakt o obrazovanju kojim je utrt put nedavno usvojenom zakonu.

"Potpisivanje Pakta o obrazovanju biće značajan trenutak za budućnost mlađih generacija u Rumuniji", rekao je Bašesku.

Mada su neki iz sektora obrazovanja pozdravili pakt, drugi ga smatraju samo političkim sredstvom koje ne bi funkcionisalo bez koraka koji su preduzeti za reformisanje slabog obrazovnog sistema Rumunije.

"Videla sam kako moj sin prolazi kroz sve faze takozvane reforme: počevši od alternativnih udžbenika do nedavnih ispita na kraju školovanja", rekla je Doina Kočilet za SETimes.

"Zamislite stanje konfuzije sa kojim su morali ponekad da se suočavaju đaci, s obzirom da su čak nastavnici bili zbunjeniji od njih i da nisu mogli da nam objasne svrhu te lavine promena", rekla je Kočilet, 38-godišnji agent za nekretnine čiji je sin upravo završio srednju školu.

Drugo pitanje koje muči obrazovanje su male plate nastavnika, što je faktor koji je slabo plaćene nastavnike odvratio od te struke, jer traže unosnije poslove. Osobe koje su dolazile da ih zamene nisu uvek bile kvalifikovane.

"Mnogi roditelji unajmljuju privatne tutore, jer više ne veruju nastavnicima koje deca imaju u školi. Tako da postoji neka vrsta tihe konkurencije između dece u školi, jer roditelji onih koji nemaju privatne tutore strahuju da će njihova deca zaostati i na kraju se ipak okreću njima", kaže Nikoleta Soare, 29-godišnja majka koja radi kao pomoćnica advokata u Bukureštu.

Uprkos reformama, rezultati najnovijih ispita PIRLS pokazuju pad ocena, koje su otišle 14 mesta niže nego 2001. godine.

Reforma obrazovanja je uslov da zemlja dobije oko 20 milijardi evra od MMF-a.

Извор[уреди]