Хафстрем: Влада Србије најзападније оријентисана у региону

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу



7. август 2009.

Вашингтон / САД (Глас Америке) Шведска, која је 1. јула преузела ротирајуће председништво Европске уније, једна је од највећих заговорница проширења и дубље интеграције унутар тог блока. У разговору за Глас Америке, амбасадор Шведске у Вашингтону, Јонас Хафстрем прво је говорио о изгледима земаља западног Балкана за учлањење.

Амбасадор Хафстрем каже да земље западног Балкана, које назива европским земљама, имају отворен приступ учлањењу. Међутим тај процес није ни брз ни једноставан, упозорава он:

„Свака европска земља има право да поднесе захтев за придруживање. Тада је на Европској Унији и европском парламенту да прихвате отпочињање преговора о асоцијацији. Тако је било са Хрватском и Турском -- већина чланица Уније и чланова европског парламента дала је подршку тим преговорима. Поред тога, земље које желе пријем морају да покажу да поштују европска правила и норме. То је очигледно процес који захтева време, али који подстиче и унутрашњи преображај. Неке земље би под страним притиском вероватно брже спроводиле реформе, али од тога је много важније да њихова друштва буду истински опредељена, како за европско чланство, тако и за увођење европских стандарда. Много тога је везано за изградњу државних институција, које морају да буду функционалне. Такође је потребна транспарентност. Стање људских права мора да буде позитивно. Потребно је, затим, укинути смртну казну и друге сличне ствари. Све то изискује време. Али узмите за пример три балтичке државе, Летонију, Естонију и Латвију, које су биле под Совјетским Савезом. Сви су говорили да ће оне бити тест за учлањивање у Европску Унију и НАТО. И ево, све три су постале чланице те две организације.“

По речима амбасадора Хафстрема, не постоји "брзи воз“ до Европске Уније.

„Не постоји брза трака, па она није постојала ни за Шведску. И она је морала да чека. Било је чланица које су се мрштиле на неутралне Швеђане, за које се постављало питање да ли су заиста Европљани. Сетите се Велике Британије. И она је годинама чекала на учлањење, због Француске која је заустављала њен пријем. Шпанија је чекала пуних девет година. Свако проширење везано је за извесне потешкоће, које треба превазићи, па је зато најбоље заузети другорочну перспективу. Понављам, у свему томе најважнија је мотивисаност људи за преображај друштва. Што је бржи преображај, то је брже учлањење.“

Упитан када би Србија могла да очекује придруживање, амбасадор Хафстрем је рекао да је предуслов за то предаја хашког оптуженика Ратка Младића.

„Ту је став Европске уније врло познат и јасан. Мислим да ће ту обавезу Србија на крају испунити. Но, морам да приметим да је влада Србије данас вероватно најизразитије западно оријентисана од свих других влада у региону западног Балкана. Дошло је до драматичног заокрета. Мислим да ће захваљујући томе много тога моћи да се догоди. Недавно сам у новинама прочитао да би Младић можда могао да буде ухапшен до краја године. Све зависи од српских власти. Али важно је да, без обзира на захтеве Европске Уније, Србија и даље жели да буду део европског блока. Мислим да су у Београду такође схватили да не постоји никаква брза трака, него да је кључ свему увођење и поштовање европских стандарда," закључио је амбасадор Хафстрем.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg