У четвртак, 26. јуна, 60. годишњица почетка 11-месечне ваздушне операције

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу



21. јун 2008.
САД -  У четвртак, 26. јуна, пада 60. годишњица почетка 11-месечне ваздушне операције, којом су Сједињене Државе, Британија и Француска пробили совјетску блокаду Берлина. Захваљујући том ваздушном мосту спречена је хуманитарна катастрофа у двомилионском граду разрушеном савезничким бомбардовањем.

Петнаестог маја 1945. године, Берлин је био у рушевинама, док је поражена нацистичка Немачка била принуђена на безусловну предају. Ратни победници -- Сједињене Државе, Британија, Совјетски Савез и Француска -- поделили су окупирану Немачку у четири зоне. Берлин, који се налазио у оквиру совјетске зоне подељен је на сличан начин у четири сектора.

Андреј Черни, аутор књиге «Бомбардери-носачи бомбона: незнана прича о берлинском ваздушном мосту и славном тренутку Америке», каже да у очајним послератним условима није било нимало лако управљати подељеним градом.

Викицитати „Био је то град без ичега, који је према стандардима Уједињених нација био на рубу глади. Могло се становати у свега једној четвртини стамбених објеката разрушеног града. На улицама су виђани чопори вукова.“
({{{2}}})

Храна, угаљ и друге основне потрепштине достављани су са Запада камионима, возовима и речним сплавовима. Но, глад и криминал и даље су били састојци свакодневног живота. У једном тренутку је изгледало да западне демократије губе идеолошку трку са Совјетским Савезом. Изненада, 25. јуна 1948. године, совјетске власти су одлучиле да блокирају сав друмски, железнички и речни саобраћај са Запада у правцу Берлина.

Западни савезници, забринути да би могло доћи до есклације сукоба са Совјетским Савезом, одлучили су да помоћ блокираном становништву Берлина покушају да достављају опрезно, помоћу малих авиона. Неколико месеци касније развијен је такозвани Берлински ваздушни мост, којим је ваздушним путем допремано до 5.000 тона хуманитарне помоћи на дан.

Многи савезнички пилоти који су учествовали у операцији, нису имали симпатије за Немце. Но, пилот Гејл Халворсен, променио је мишљење после првог сусрета са немачким радницима, који су истоваривали његов авион на берлинском аеродрому Темплхоф.

Викицитати „Нису оклевали. Ушли су у пилотску кабину испружених руку у знак захвалности. Гледали су у брашно и у нас као да смо анђели пали са неба. Каква захвалност! Када је неко толико захвалан пожелите да му помогнете. Сусрет са њима је за мене био пресудан.“
({{{2}}})

Најјачи утисак на Халверсона оставио је разговор са неколико немачке деце, која су посматрала истоваривање његовог авиона. Приметио је да нико међу њима није просио новац или бомбоне. Једно дете му је пришло и одважно рекло: »Преживећемо са мало хране, али изгубљену слободу не бисмо никада могли да повратимо.» Деци је потом поделио жвакаће гуме и обећао да ће следећег дана донети још.

Халверсон и остали пилоти су потом сваког дана све већем броју деце бацали из авиона бомбоне и жвакаће гуме уз помоћ падобрана направљених од марамица. Халверсона су снашле велике невоље кад се прочуло шта пилоти раде, јер су кршили војне прописе. Међутим, када је прича о бомбардерима са бомбонама стигла до Америке, хиљаде америчке деце је наставило да шаље пакете са слаткишима деци у Немачкој.

Један 60-годишњи Немац, који памти да је као дете добио чоколаду од америчких пилота, каже да је у свему томе „најважније било што су људи у Америци дознали да смо у невољи и потом показали да им је стало до нас“.

Извор[уреди]