Текст платформе о Косову

20. децембар 2012.
(Beta) - Платформом за разговоре о решењу питања Косова, српске власти траже аутономију за све српске општине на Косову, уједињене у аутономну заједницу коју би чиниле четири општине са севера и све општине у којима су Срби већина. У платформи, чији целовити текст преносимо у наставку, Београд захтева висок степен територијалне и политичке аутономије за српске општине, по угледу, како се наводи, на случај Каталоније, као и да се та аутономија гарантује највишим законским актима покрајине и да иза ње стоје званичници међународне заједнице који учествују у преговорима.

Реч је о незваничном документу, који је преведен са енглеског језика:

„У складу са Уставом и основним начелима међународног права, Република Србија, у доброј вери, нуди политичку платформу за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини (ПИС), у нади да се трајно и одрживо решење за Косово и Метохију може наћи кроз искрени дијалог двеју страна.

Сходно томе, у циљу заштите својих државних интереса, Влада Републике Србије уздржава се од постизања даљих парцијалних споразума са ПИС у оквиру такозваног „техничког дијалога“ због тога што они воде промени стања на терену у корист ПИС, као и слабљењу преговарачке позиције Србије у политичком дијалогу на високом нивоу те да могу довести до дестабилизације безбедносних околности.

Основна полазна тачка за разговоре са ПИС на високом политичком нивоу је да Република Србија, у складу са међународним правом, као и са својим Уставом и вољом народа, не признаје и никада неће признати једнострано проглашену „независност“ Косова;

Сва права и надлежности које могу бити додељене ПИС као резултат преговора биће само пребачене на органе АП КиМ у складу са Уставом, законима и другим прописима Републике Србије.

Основни принцип преговора биће разговори у пакету у складу са начелом да „ништа није договорено ако није договорено све“.

Полазећи од чињенице да је Србија својим делањем у досадашњем току политичког процеса, упркос незаконитом једностраном проглашењу „независности“ Косова као и после њега, понудила ПИС ограничену законску и међународну персоналност и легитимитет, разговори на високом политичком нивоу треба да буду вођени имајући у виду превазилажење институционалног паралелизма на територији АП КиМ, без задирања у питање међународног и државног статуса ПИС, а у циљу успостављања такве власти на територији Покрајине коју ће признавати све стране у процесу, као и установљавања чврстих законских и политичких гаранција на нивоу Покрајине и међународне заједнице за политичка, територијална и друга права националних заједница на целој територији Покрајине;

Република Србија, преко посебно овлашћеног високог политичког представника, и посебно овлашћеног преговарачког тима, посебно инсистира на следећем:

Успостављању аутономне Заједнице српских општина на Косову и Метохији (ЗСО КиМ), коју ће сачињавати територијалне аутономије четири општине из северног дела Косова и Метохије као и друге општине у којој су Срби и мањинске заједнице у већини (као што су Грачаница, Штрпце, Гора, итд), а на основу Специјалног статута о аутономији Заједнице српских општина Косова и Метохије (као, на пример, у случају Каталоније), којег ће гарантовати највиши законски акт Покрајине и јавна објава представника међународне заједнице који учествују у процесу;

Та аутономија ће подразумевати постојање стварних надлежности у областима

Образовања

Здравствене заштите (на свим нивоима)

Спорта

Културе

Јавног информисања

Заштите животне средине

Формулација и управљање политиком у циљу заштите животне средине и одрживог развоја (Статут о аутономији Каталоније, члан 84, став 2, тачка ј),

Просторног планирања

Искључиво право регулисања просторног планирања и инструмената управљања читавим процесом, као и у процедури разматрања захтева и њиховог одобравања (преписано из Статута о аутономији Каталоније)

Искључиво право регулисања система развоја градског земљишта, које укључује утврђивање критеријума за различиту врсту земљишта и његово коришћење (преписано из Статута о аутономији Каталоније)

Искључиво право управљања механизмима за утврђивање легалности власништва над земљом и имовином (преписано из Статута о аутономији Каталоније)

Искључиво право утврђивања развојне политике за земљиште и станоградњу и управљање јавним простором уз постојање система ефикасне административне интервенције у процесу градње, просторног планирања и коришћења земљишта (преписано из Статута о аутономији Каталоније);

Пољопривреде

Шумарства

Водопривреде

Лова и риболова

Правосуђа (првостепени јавни тужиоци и првостепени и другостепени судови, судови у области ЗСО КиМ биће установљени законима на нивоу Покрајине, али у споразуму насталом као резултат политичког процеса биће утврђено да закон мора да предвиди механизам према коме ће становници ЗСО КиМ моћи да преко својих представника утичу на избор и састав судова. Ти судови имаће јурисдикцију на простору ЗСО КиМ у складу са прописима који се примењују у Покрајини да воде појединачне парничне поступке произашле из међуљудских односа, права и дужности грађана, да изричу пресуде и друге мере починиоцима кривичних дела и других дела кажњивих законом, да одлучују о законитости појединачних дела органа и организација јавних власти, да пресуђују у случајевима имовинских и радних спорова, као и у другим случајевима у складу са постојећим законима,

Унутрашњих послова (аутономна полиција може бити установљена по угледу на аутономну полицију Каталоније и са сличним надлежностима. У формалном смислу она би била део Косовских полицијских снага, иако би деловала под влашћу Извршног већа ЗСО КиМ на територији Аутономије и у складу са надлежностима дефинисаним законом у складу са највишим законским актом АП КиМ и Статутом ЗСО КиМ.)

Рударства

Енергије

Телекомуникација

Трговине и економске политике

Извршно веће има искључиво право у питањима која се тичу трговине и организације сајмова, укључујући административно планирање трговинских активности као и регулисање сајамских активности на територији ЗСО КиМ (преузето из Статута о аутономији Каталоније, члан 121, став 1, тачка а-ф)

Фискалне политике и финансија

Посебних надлежности ЗСО КиМ који ће се односити на јединствену регистрацију предузећа, друштвено-политичких организација и верских заједница;

Власти ЗСО КиМ треба да имају, у складу са највишим законским актом Покрајине, гарантовану могућност за успостављање директне сарадње са властима Републике, као и право допунског финансирања из средстава буџета Републике Србије;

ЗСО КиМ ће независно одлучивати о изгледу и коришћењу својих симбола (грба, заставе, химне, итд), док ће закон на покрајинском нивоу прецизније утврђивати коришћење симбола Покрајине и заједничко коришћење симбола Покрајине и територијалне аутономије;

Остали елементи унутрашње организације (врста, састав и начин избора органа власти) ЗСО КиМ, биће усаглашени кроз политички дијалог

ЗСО КиМ ће у сваком случају морати да има Скупштину аутономне заједнице и Извршно веће аутономне заједнице који ће спроводити задатке из надлежности ЗСО КиМ, како је предвиђено Статутом.

Успостављање специјалног статуса за сеоске енклаве у којима Срби и остали неалбанци чине већину, и могуће за област општине Гора (ово је само могућност, у случају да становништво Горе не жели да њихова општина уђе у састав ЗСО КиМ).

При одређивању територије региона обухваћених специјалним статусом, нарочито оних изван градских подручја, полазна тачка ће где год је то могуће бити етничка структура становништва пре етничког чишћења (а то имајући на уму да би и за међународну заједницу било неприхватљиво када би се резултати етничког чишћења узели за полазиште при налажењу политичког решења у Европи у 21. веку);

Надлежности области са специјалним статусом биле би уже од надлежности ЗСО КиМ, али би нужно морале да обухвате утицај на избор кадрова и структуру органа унутрашњих послова за сваку од тих области, првостепене правосудне органе, образовање, здравствену заштиту, као и питања која се односе на основна политичка и економска права;

Споразум може утврдити да области које уживају специјални статус могу обављати неке од горенаведених надлежности и сарадњи са ЗСО КиМ, а у складу са законима и другим прописима важећим у Покрајини;

Успостављање специјалних уговорних односа између Српске православне цркве и ПИС,

Овим споразумом, који треба да узме у обзир искуство Латеранских уговора о статусу Римокатоличке цркве у Италији, мора бити дата међународно важећа гаранција у погледу објеката који припадају Српској православној цркви, имовини Цркве и њеној делатности у Покрајини.

Детаљи који се односе на преговарачку позицију у овом питању морају бити ускладјени са представницима Српске православне цркве.

Политичко решење усвојено као резултат преговора предвидеће да ће највиши законски акт АП КиМ дати трајну гаранцију за повратак особа расељених са Косова и Метохије као и њихових потомака.

Потребно је усвојити закон о повратку на нивоу Покрајине који ће утврдити обавезе власти АП КиМ, ЗСО КиМ, и јединица локалне самоуправе у погледу повратка избеглица и интерно расељених лица.

Потребно је обезбедити и гарантовати права и услове, на територији ЗСО КиМ, за одржив повратак особа изгнаних са Косова и Метохије а чији је повратак у домове у другим деловима АП КиМ онемогућен;

АП КиМ би својим највишим законским актом морала бити дефинисана као демилитаризована област у којој ће једине наоружане формације бити Косовска полиција и аутономна полиција ЗСО КиМ, а која би, у формалном смислу, била део Косовске полиције.

Гаранти безбедности и демилитаризованог статуса АП КиМ би могле бити војне снаге ЕУ (ЕУРОЦОРПС), Војска Републике Србије и Војска Републике Албаније.

Преговори такође морају резултовати у стварању ефикасног законског и организационог механизма који би омогућио укључивање представника Срба и других неалбанаца у рад и процес доношења одлука свих институција и власти АП КиМ на начин који искључује мајоризацију од стране албанских представника у тим институцијама и властима.

Српска страна предлаже поделу АП КиМ у неколико региона, од којих ће један бити и ЗСО КиМ.

Српска страна предлаже и формирање дводомне Скуштине АП КиМ, у којој би горњи дом био Дом региона и верских заједница, а доњи Дом грађана.

У складу са овим предлогом сви региони и главне верске заједнице биле би једнако представљене у Дому региона и верских заједница, док би у Дому грађана српско и неалбанско становништво било представљено у складу са загарантованим квотама и постигнутим изборним резултатима.

Председавајући једног од два дома, као и потпредседник другог, био би представник Срба и других неалбанаца кога би изабрала већина изабраних представника Срба и других неалбанаца у том дому.

Морају постојати ефикасни процедурални механизми који би спречавали доношење одлука прегласавањем у оним питањима којима се директно утиче на надлежности ЗСО КиМ и права Срба и других неалбанаца у АП КиМ."

Извор

• „Tekst platforme o Kosovu” Novinska agencija Beta, 20. decembar 2012. (српски)