Стечај за око 400 предузећа

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


26. јул 2009.

Катанац за фирме у стечају

Београд/ Србија (RTS/Бета)Око 400 друштвених предузећа која више немају никаву шансу за приватизацију отићи ће у стечај или ликвидацију, каже саветник потпредседника Владе Лука Андрић.

Он је навео да је тренутно у нешто више од 350 друштвених предузећа, са око 5.000 запослених покренута ликвидација или поднета иницијатива за стечај. Већина тих фирми, навео је Андрић, не ради дуже време, не исплаћује зараде и радници су у њима врло често запослени само формално.

Андрић, који је саветник у кабинету потпредседника Владе Србије Млађана Динкића, казао је да ће стечајни и ликвидацини управници анагажовати неке од тих 5.000 радника да би обављали послове који су потребни у току ликвидације и стечаја.

Викицитати „„До сада је према подацима Агенције за приватизацију у принудну ликвидацију стављенено око 290 фирми. То су фирме које из више покушаја нису успеле да се приватизују или немају никаву имовину, нити запослене”“
({{{2}}})

, казао је Андрић.

Како је прецизирао, принудна ликвидације је решење које постоји само за такве друштвене фирме и додао да ће вероватно већина тих предузећа отићи у стечај ако не могу да исплате све своје дугове.

Викицитати „„Агенција за приватизацију Србије је пре две седмице покренула и иницијативу за покретање стечаја у око 70 фирми које немају никакву шансу за приватизацију, а испуњавају услове за стечај”“
({{{2}}})

, казао је он.

Андрић је казао да да Агенција за приватизацију нема могућности да покрене стечај већ упућује иницијативу надлежним државним органима, пре свега Пореској управи, да судовима предложе покретање стечаја.

Према подацима Агенције за приватизацију, у Србији је од 2002. године до сада укупно приватизовано око 2.500 предузећа, а приход од приватизације достигао је 2,9 милијарди евра.

Од укупног броја на тендерима и аукцијама продато је 1.825 предузећа, а преостала су приватизована преко тржишта капитала и на друге начине. (Бета


Спољашња веза[уреди]

Извор[уреди]