Светски лидери и међународне организације позивају на прекид борби у Јужној Осетији

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


10. август 2008.

Јужна Осетија

Брисел/ Белгија Јужна Осетија, као и друга грузијска област, Абхазија, прогласиле су независност од Грузије средином деведесетих. Грузијски председник, Михаил Сакашвили, обећао је да ће обе територије вратити под грузијску контролу.

Напетост између Грузије и Русије расла је годинама, док је Москва продубљивала економске, трговинске и политичке везе са сецесионистичким областима. До нагле ескалације дошло је протеклих неколико месеци, током којих су Москва и Тбилиси предузели низ војних мера у региону. Руски војни авиони надлетали су то подручје, а руским копненим снагама послата су појачања. Тбилиси је одговорио слањем беспилотних осматрачких летелица изнад сецесионистичких области.

Сабина Фрејжер је сарадница Међународне крзине групе, са седиштем у Бриселу.

"Стране у овом конфликту већ пар година спроводе игру мачке и миша и већ неколико пута су једна другу гурнуле до ивице сукоба, али би се увек уздржале. На жалост, овога пута се то није догодило па смо постали сведоци обимне војне офанзиве широм Јужне Осетије." Сабина Фрејжер је позвала обе стране да обрате пажњу на хуманитарну ситуацију у том подручју. Слично је изјавила представница Уједињених нација, Мишел Монтас, која је описала услове у Јужној Осетији, онако како их је пренео један функционер Високог комесаријата УН за избеглице.

"Члан особља УНХЦРа у том подручју известио је да је велики број зграда и кућа разорен и да се улицама креће само војно особље. Влада несташица воде. Транспорт је већином обустављен, а у продавницама је све мање хране."

Аналитичари, као што је Џејсон Лајал, са Универзитета Принстон, каже да - ако сукоб прерасте у истински рат између Грузије и Русије - Тбилиси има малу шансу да победи.

"Русија има око 100 хиљада војника у том региону, због Чеченије и других побуна које се одвијају у суседству. Ако ово буде дуг рат, Грузија ће бити у великим невољама јер су њене снаге знатно мање - свега око 27 хиљада војника, па ће се такође ослонити на паравојне снаге које покушава да реактивира. Али ако рат буде дуг, Грузија ће бити у невољама."

Генерални секретар НАТОа, Јап де Хоп Схефер, позвао је све стране да моментално обуставе оружане сукобе у Јужној Осетији и започну директне разговоре свих заинтересованих страна. Сличне позиве упутили су светски лидери, у тренутку када су руски тенкови и војници улазили у сецесионистичку област Грузије, пошто је Тбилиси покушао да војном офанзивом обнови контролу над Јужном Осетијом. Председавајућа чланица Европске уније, Француска, саопштила је да улаже напоре да се успостави прекид ватре, истовремено изражавајући подршку суверенитету и територијалном интегритету Грузије. Чланови Савета безбедности УН такође су се састали у настојању да спрече даље крвопролиће. Аналитичари кажу да би међународна заједница сада морала брзо да реагује, најпре ради обезбеђивања прекида ватре, а затим ради озбиљних настојања да се реши наизглед нерешиво питање: шта урадити са Јужном Осетијом и Абхазијом.


Извор[уреди]